Живомир Миленковић Навршило се 26 година од усвајања докумената којима је окончана илегална агресија НАТО пакта против наше земље: документа Милошевић, Ахтисари, Черномирдин (3. јун), Кумановски војно-технички споразум (9. јун) и резолуције СБ УН 1244 (10. јун 1999.). Неспорно је да је Србија (СРЈ) поодавно извршила све своје обавезе из тих докумената, каже дипломата у пензији Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ и наставља:
“У међувремену Србији су наметнуте многе тешке обавезе изван, чак и супротно тим документима. Кључну улогу у наметању неприхватљивих уступака играла је ЕУ и лидери њених најмоћнијих чланица. Они најгрубље злоупотребљавају заинтересованост Србије за чланство у ЕУ као полугу за изнуђивање одрицања Србије од легитимних државних и националних интереса. Истовремено, под патронатом кључних чланица ЕУ и НАТО, сепаратистичка врхушка из Приштине је једнострано октроисала низ илегалних одлука и промена на терену грубо кршећи резолуцију СБ УН 1244, друга међународно-правна документа, као и Устав Србије. Ни једна одредба поменутих и других правно обавезујућих докумената која предвиђају поштовање и остваривање националних и државних интереса Србије и српског народа није спроведена, нити испоштована”, каже Јовановић.
Бивши шеф дипломатије набраја најважнија кршења тзв. међународне заједнице: 1. Одредаба о потврђивању суверенитета и територијалног интегритета Србије (као правне следбеници СРЈ) као и одредбе о непроменљивости међународно признатих граница држава региона; 2. Одредбе и демилитаризацији. На делу државне територије Србије која ја привремено под мандатом СБ УН, без одобрења СБ УН, формирају се, обучавају и наоружавају илегалне оружане снаге, следбеника терористичке ОВК, које се чак укључују и у војне вежбе НАТО, са експанзионистичким предпоставкама; 3. Спречава се слободан, безбедан и достојанствен повратак око 250.000 Срба и других не-Албанаца, протераних под мандатом УНМИК И КФОР.
4. Четврт века после, етничко чишћење Срба, под притисцима и насиљем сепаратистичких институција се наставља и убрзава, без заштите угрожених људи са било које стране; 5. КФОР, односно, НАТО, опструишу спровођење одредбе из рез. СБ УН 1244, и других докумената о враћању договорених контигента ВС и полиције Србије, ради распоређивања, поред осталог, на важније међународне граничне прелазе према Албанији и Северној Македонији, код споменика српске духовности и културе; 6. Одредбе о гарантовању једнаког безбедносног окружења претворене су у завесу иза које се одвија систематско застрашивање Срба, узурпација њихових поседа, све до арбитрарног лишавања слободе и физичког прогона, посебно, младих.
Јовановић истиче да у тим условима треба да буду јасни задаци и обавезе надлежни државних институција и посебно, српске дипломатије. “Немамо право да ћутимо и тактизирамо, јер су нам суверенитет, интегритет, достојанство нације, слобода и безбедност грађана изнад свих других. Није тачно да кључне чланице НАТО и ЕУ имају другачије ставове од ставова Србије о Косову и Метохији. Тачно је да су лидери тих земаља против виталног националног и државног интереса Србије. Шта су друго њен суверенитет, интегритет и идентитет? У крајњој линији – питање је да ли су лидери тих земаља заинтересовани за опстанак Србије као старе европске државе и српског народа као равноправног политичког фактора? Уместо жалби “шта нам раде” и дефетизма на игнорисање српских животних интереса морамо пронаћи учинковитије, активне одговоре које ће и други разумети и уважити”, каже некадашњи министар дипломатије Живадин Јовановић.
“За почетак захтевати извршење свих неизвршених обавеза према Србији и српском народу, утврђених правно и опште обавезујућим документима. Кад год неко одбије, онда поновити исто, без изражавања бланко лојалности било коме. Треба припремити “non-paper” са комплетном листом одлука и промена од 1999. до 2025. које по оцени Србије представљају једнострано кршење резолуције СБ УН 1244 и других правно обавезујућих докумената и циркулусату свим чланицама УН, ОЕБС, СЕ, БРИКС. Такође, неопходно је тражити реституцију и интензивирати отпризнавање”, закључује Живадин Јовановић.
