Живомир Миленковић На данашњи дан 1913. године рођен је Вукашин Вуле Јевтић, велики српски певач и композитор народне музике. Преминуо је 10. августа 1981. године у Рибарској Бањи, која чува успомену на великог уметника кроз културну манифестацију “Вулетови дани”.
Вукашин Вуле Јевтић је рођен 7. јануара 1913. године у Росици, код Рибарске Бање, један је од наших легендарних певача и композитора народне музике. У Београд је отишао 1930, преко Алексинца и врло брзио је стекао широку популарност код љубитеља изворног народног мелоса оригиналним доношењем народне песме, емотивном интерпретацијом и боемском душом.
За Вулетов музички развој и метеорски успех од пресудног је значаја био сусрет са Властимиром Павловићем Царевцем, великим музичарем и композитором, који је прихватио његов начин интерпретације, а стил тога извођења назвао “Вулизам”, који је постао школа за сваког народног певача.
Уочи Другог светског рата Царевац и Јевтић су били водећи музички тандем Радио Београда, које је рат привремено раздвојио. Био је заробљеник аустријских и немачких логора, па је тамо певао затвореницима, како би њима и себи олакшао тежак логорски живот. Обојица су се вратила из Дахауа 1945. године и наставили сарадњу у Радио Београду, у којем је Вуле остао до 1955, а затим се вратио кафанама и и свом такозваном “асталском певању”.
Јевтић је композитор чувене “народне” песме “Још литар један”, а први је добитник Естрадне награде Југославије, која се касније додељивала само врхунским певачима. Познанство са Царевцем допринело је да и сам сакупља, а касније и компонује песме које су у духу народног стваралаштва, па су његове песме “Још литар један”, “Чај горо, лане моје”, “Многе ли сам пјесме пјево” и друге постале у народу омиљене и прослављене као да су изворне.
Током седамдесетих година гостовао је у “Шуматовцу” (пре подне) и “Мадери” (предвече), а последњи наступ имао је 26. марта 1981. године гостујући на маратонском натпевавању Предрага Гојковића Цунета и Миодрага Богдановића. Његов глас је остављао публику без даха широм света, а утихнуо је 10. августа 1981. године у Рибарској Бањи, српској краљевској бањи подно Јастрепца. Десетог августа, у Амфитеатру Рибарске Бање, одржава се манифестација “Вулетови дани”.
Вулетове композиције су и “Београде мили, бели граде мој”, “Босиок се с росом замерио”, “Чај горо, чарна”, “Чај горо, лане моје”, “Дјевојка соколу зулум учинила”, “Доцкан прођох гором Романијом”, “Емина” (текст: Алекса Шантић), “Идем кући, а већ зора”, “Јање, јање”, “Једрен граде”, “Колко има Јано”, “Лептирићи мали” (На извору – текст: Алекса Шантић), “Наджњева се момче и девојче”, “Од данас те драга више љубит нећу”, “Ој ливадо, росна траво” (текст Вукашин Јевтић?), “Ој, горо”, “Ој моја ружо румена”, “Повела је Јелка”, “Поглед има мио”, “Шта би била Ђузел ђула”, “Што град Смедерево”, “Више села”.
