Никола Петровић Ликовном колонијом акварелиста, саборовањем историчара и богатим програмом културног карактера у порти храма Светог Јована Крститеља у Орашју, у коме су учествовали ученици Музичке школе, песници из Крушевца Саша Милетић и Братислав Костадинов и чланови Трстеничког позоришта, одржана је манифестација “Свето место помирења”, дешавање које се већ други пут заредом организује у част једног од најстаријих православних храмова у темнићком крају и на локацији где су се, по предању, после дугогодишњег грађанског рата помирила браћа из лозе Немањића, краљ Милутин и његов брат Драгутин.
Протојереј Братислав Петровић, парох орашки, изражава задовољство како програмом, који је заиста био пребогат и веома занимљив, тако и посетом мештана Орашја једној новој, занимљивој и веома значајној манифестацији за овај крај. “Ово је једна веома лепа манифестација, а и деца су ту која, најпре, са уметницима уче о тајнама сликарства, а затим уче и о оним дражима и лепоти коју рецитал и рецитовање може да пружи”, оценио је протојереј Братислав петровић.
“Наша црква датира из XIV века и задужбина је краља Милутина. Тачна година изградње се не зна, али се зна да је задужбина краља Милутина и, по неком предању, она је изграђена управо, као и већина Милутинових задужбина, у знак помирења краља Милутина са својим братом Драгутином. Из тог периода, нажалост, остали су нам само темељи, црква је више пута рушена и последњи је обновљена иза Другог српског устанка”, наглашава старешина цркве у Орашју.
Историчар Ђорђе Петковић наглашава да је овај храм јединствен у темнићком крају зато што је то једина светиња која се везује за владаре из лозе Немањића.
“Народ ни један храм у Темнићу и Левчу не везује за Немањиће, осим за краља Милутина што везује храм Светог Јована Крститеља овде у Орашју. Сама та чињеница и ти објекти, не само храмови, већ и градови, везују се за кнеза Лазара, деспота Стефана, Ђурђа Бранковића и његову Јерину, а само се овај храм везује за светог краља Милутина. Важно је схватити једну чињеницу, народ може да погреши у неком детаљу, а у целини гледано, народ никада не греши”, каже за наш портал Ђорђе Петковић.
По његовим речима, српски краљ Милутин је, за време своје владавине, развијао привреду у држави и локације где су грађени храмови су циљано одабране, а служиле су као велики тргови и локације где се трговало разним добрима.
“Краљ Милутин је један од оних Немањића који је привредни живот у Србији јако развијао тако да се бројни тргови у његово време помињу, а ни један трг није могао да опстане ако нема два објекта: цркву и град који је обично био на брду изнад локације где се црква налазила. Овде су били сви услови за трг, а то значи и за цркву, зато што се налази на средини између планинских крајева Левча и равничарских крајева Варварина, Бачине и овде је било места за ту прву размену добара између народа. Друго, код свих тих објеката, тамо где се одржавају сабори, требало је обезбедити воду за народ, а овде имамо овај, Богом дани, орашки кисељак, а и за стоку имамо воду, Каленићку реку”, објашњава историчар Ђорђе Петковић.
Храм Светог Јована Крститеља у Орашју једна је од најстаријих православних светиња у овом крају, стара више од седам векова, а предање каже да је на овом месту саградио српски краљ Милутин, на темељима још старије светиње. У порти се налази и чесма где се мештани, али и путници намерници, снабдевају изворском киселом водом.
Организатори друге по реду манифестације “Свето место помирења” су Општинска библиотека Варварин и храм Светог Јована Крститеља, а покровитељ је општина Варварин.
