У Доњем Крчину у недељу је испред породичне куће освештана спомен-плоча посвећена потпуковнику Владети Живковићу, једном од најистакнутијих команданата Војске Републике Српске и хероју Одбрамбено-отаџбинског рата. Чин освештања спомен-плоче обавио је парох доњокрчински Дарко Несторовић, након чега су чланови породице положили цвеће у знак сећања на Владету Живковића. Догађају су присуствовали и представници Дугог Поља и Прве вучијачке лаке пешадијске бригаде Војске Републике Српске.

Окупљенима се обратила и Владетина ћерка Ивана Живковић, која је говорила о животном и војничком путу свог оца, његовој породици и наслеђу које је оставио иза себе. “Након Војне гимназије и Војне академије, његов пут наставио се широм Југославије. После момачких дана дошло је време да ствара своју породицу и свој дом. Међутим, нешто много веће од свих нас усмерило је његов животни пут у другом правцу, пробудивши у њему још већу људскост и доброту, али и снагу да истраје, сачува своју породицу и избори се за животе многих људи. Истовремено, успео је да створи и једну војну јединицу која постоји и данас“, истакла је Ивана Живковић.

Она је додала да му је највећи ослонац током живота била породица, којој се увек враћао. “Београд, Доњи Крчин, Република Српска, Подновље, Војна академија, 72. бригада за специјалне операције, све су то биле станице једног животног пута који је градио годинама. Сви ми живимо да бисмо, када се окренемо иза себе, могли да кажемо да смо нешто створили, а он је у томе успео”, поручила је Ивана Живковић.

Владета Живковић рођен је 24. априла 1961. године у Доњем Крчину, на подручју општине Варварин, а преминуо је 8. марта 2022. године у Београду. Када се Југословенска народна армија повлачила са простора тадашње СР Босне и Херцеговине, Живковић је одлучио да остане на ратишту и прикључи се организацији одбране на Вучијаку, простору између Дервенте, Модриче и Добоја.

Већ на почетку рата, као капетан, постављен је за команданта Прве вучијачке лаке пешадијске бригаде Војске Републике Српске, са којом је учествовао у тешким борбама на подручју Посавине, у садејству са Другом посавском бригадом из Шамца.

Саборци су га памтили као команданта који је делио судбину својих војника и који је био присутан тамо где је било најтеже. Међу мештанима Вучијачког краја, Озренцима и Возућанима остао је упамћен и као човек који је својим односом према војницима заслужио њихово поштовање и поверење.

Посебно место у сећањима његових сабораца заузимале су борбе на Свињашници током лета 1994. године. У сарадњи са Четвртом озренском лаком пешадијском бригадом, Живковић је учествовао у одбрани овог подручја током операције „Брана-94“, када су вођене тешке борбе са снагама Трећег корпуса такозване Армије БиХ.

Током ратних дејстава више пута је био на првим линијама фронта. Године 1995. тешко је рањен у рејону села Шеварлије код Добоја, након што је нагазио на мину. Његови саборци су га сећали као официра који је својим примером предводио људе, због чега је међу њима остао упамћен и по речи која је најбоље описивала његов командантски стил: “За мном, браћо!”

Спомен-плоча у родном Доњем Крчину представљала је још један трајни знак сећања на човека чији је животни пут био нераскидиво везан за Посавину и Озрен, али и за родни крај у Србији. Сећање на Владету Живковића већ је овековечено и у Републици Српској, где му је подигнут споменик у Подновљу код Добоја, као трајно сведочанство о његовој улози током ратних година и поштовању које је међу саборцима и народом уживао.