Живомир Миленковић На централној вечери 49. седмодневне мултикултурне манифестације “Беловодска розета” награда “Цвет у камену” уручена је редитељу, сценаристи и продуценту Предрагу Гаги Антонијевићу за лични допринос развоју српске уметности, културе и науке. У име града Крушевца присутнима се обратила заменица градоначелника Снежана Радојковић.
“Дуга је традиција беловодског камена пешчара, “Беловодске розете” и много година уназад житељи овог краја, вредни неимари су клесали камен пешчар и израђивали беловодску розету, прославили Белу Воду, Град Крушевац и Србију широм света. “Беловодска розета” је манифестација коју из године у годину посећује све већи број значајних уметника како из области вајарства и клесарства, тако и из области културе. Град Крушевац је веома поносан на чињеницу да је већ 49 година покровитељ ове манифестације и да заједно са вредним мештанима Беле Воде успева да одржи ову манифестацију и да из године у годину расте број посетилаца. Велику захвалност изражавамо како КУД-у “Ратко Јовановић” из Беле Воде и КУД-у “Станислав Бинички” из Јасике, а и Културном центру Крушевац који се побринуо да организација буде беспрекорна. Програмски савет и Организациони одбор “Беловодске розете” ове године су одличили да награда “Цвет у камену” и Повеља “Беловодске розете” буду уручени нашем истакнутом редитељу Предрагу Гаги Антонијевићу. Низ филмова и серија говори о резултатима и раду овог истакнутог уметника”, истакла је госпођа Радојковић.
Овогодишњи добитник рођен је у Нишу 1959. године, а живео је у Ужицу. Дипломирао је филмску и ТВ режију на Факултету драмских уметности у Београду. Дебитовао је 1984. редитељским филмским остварењем “О покојнику све најлепше“. На филмском фестивалу у Венецији исте године освајио је награду УНИЦЕФ -а. Учествовао је у реализацији ТВ серије “Балкан експрес” и филмова “Балкан експрес 2” и “Мала”. Добар део професионалне каријере провео је у САД где је режирао низ филмских остварења, а сарађивао је и са чувеним Оливером Стоуном.
Режирао је и крими ТВ серију “Убице мог оца”, “Државни службеник”, “Певачица” и др., затим филмове “Заспанка за војнике”, “Дара из Јасеновца”. Одликован је орденом Карађорђеве звезде првог степена. Беседу о Гаги Антонијевићу одржао је познати књижевник, сценариста, колумниста и главни и одговорни уредник Културно уметничког програма РТС-а Владимир Кецмановић.
“Гага Антонијевић је озбиљно ступио на сцену српске кинематографије са филмом “О покојнику све најлепше” који је био у врху тренда критичног односа према титоизму. Његов други филм “Мала” заличио је на црни талас који је на суптилнији начин критиковао тај систем. Ова два филма свакако представљају врхунац тадашње кинематографије. Вероватно је за многе представљало изненађење то што је Антонијевић одлучио да оде у САД и да се окуша тамо где је најтеже. Једини је од српских редитеља који је успео да постане и амерички редитељ у правом смислу те речи. У другој половини деведесетих година направио је филм “Спасилац” у врхунској продукцији једног од најзначајнијих људи Холивуда Оливера Стоуна, у коме се, на објективан начин, позабавио ратом деведесетих година. Тиме је нарушио политички коректну мантру о српској кривици за ратове који су вођени деведесетих година. Овај филм дао је слику тога како су ратови деведесетих заиста изгледали. Трећа фаза Антонијевићевог филмског стваралаштва почиње “Заспанком за војнике”. У претходном периоду Гага Антонијевић успео је да уради једну значајну ствар за серијски програм у Србији – створио је низ серија, пре свега трилера. До “Убица мог оца” у српској кинематографији трилер није постојао, а од тада постаје доминантан правац. Врхунац Антонијевићевог рада је филм “Дара из Јасеновца”, који говори о једном од највећих геноцида у историји човечанства”, изјавио је Кецмановић.
Предраг Гага Антонијевић се захвалио Граду Крушевцу на значајном признању. “Овај камен процветали треба да цвета док је света и века, док је Срба и српскога рода, јер је у том камену исклесан наш дух, наша прошлост и будућност. Уметност је ту да успавани камен пробуди. Тако треба и наше Српство да се буди. Треба једни друге да гледамо и да се не делимо, да вечно трајемо, као и наш српски род”, поручио је славодобитник.
Централни догађај су улепшали и млади хармоникаши из Залоговца, ученици Музичке школе “Стеван Христић” Анђела и Павле Филиповић, овогодишњи финалисти такмичења “Прва хармоника Србије”, које се одржава у Сокобањи. Ања Алексић из Ђуниса и Владимир Влада Митровић из Крушевца извели су изворне српске народне песме. Последњег дана манифестације, у недељу, солистички концерт одржао је легендарни интерпретатор народних песама Радиша Урошевић, који је одушевио велики број посетилаца.
Манифестација “Беловодска розета” настала је 1976. године као израз вишевековне традиције каменорезачког занатства у крушевачком крају. Од 1989. године уручује се награда – камена розета “Цвет у камену”. Ово значајно признање до сада је добило 33 истакнутих културних, уметничких и научних стваралаца: Десанка Максимовић, Матија Бећковић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Танасије Младеновић, Стеван Раичковић, Рајко Петров Ного, Брана Петровић, Младен Србиновић, Неда Арнерић, Милорад Павић, Милован Данојлић, Добрица Ерић, Емир Кустурица, Митрополит Амфилохије Радовић, Владета Јеротић, Душан Ковачевић, Мирко Ковачевић, Драгослав Михаиловић, нобеловац Петер Хандке, Љиљана Стјепановић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Радош Бајић, Селимир Радуловић.
Организатори манифестације су КЦК и Месна заједница Бела Вода, покровитељ Град Крушевац, а подржало је Министарство културе.
