У порти цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу одржана је литургија, помен и свечана академија поводом 150 година од Адровачке битке у Српско – турском рату из 1876. године и погибије руског пуковника Николаја Николајевича Рајевског, а у порти Манастира Свети Роман је откривен и освештан споменик овом великом српском пријатељу.

У свечаној церемонији учествовао је специјални изасланик председника Руске Федерације за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој, делегација пријатељског града Јамало – Ненецког аутономног округа, министар културе Никола Селаковић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко, представници дипломатског кора, Руског дома у Београду, бројних ветеранских и српско – руских удружења и други српски и руски званичници, као и најпознатији руски црквени Хор Сретењског манастира из Москве и многобројни грађани. Посада Иљушина са капетаном и члановима посаде присуствовала је литургији у Руској цркви у Горњем Адровцу.

Пуковник Николај Рајевски, који је постао симбол руског добровољачког духа и братства српског и руског народа, потицао је из чувене војне династије, био је унук хероја Отаџбинског рата 1812. године генерала Николаја Рајевског и потомак великог руског научника Михајла Ломоносова. Током Српско – турског рата, започетог лета 1876. године, командовао је десним крилом српске војске, које је готово напола било састављено од руских кадровских официра – добровољаца. Већ у августу исте године пуковник је погинуо јуначком смрћу “за пријатеље своје”, у једној од кључних битака код села Горњи Адровац.

Укупно је на Балкан дошло између 4 и 5 хиљада руских добровољаца, од којих је више од половине погинуло. Погибија Рајевског постала је један од најсимболичнијих губитака тог рата. Касније, 1902–1903. године, на месту његове погибије, средствима мајке хероја, подигнут је спомен – храм Свете Тројице (по пројекту архитекте Александра Брунија, са фрескама по скицама Виктора Васнецова), а сам Рајевски, према мишљењу многих стручњака, послужио је као прототип грофа Вронског у роману Лава Николајевича Толстоја “Ана Карењина”.

Селаковић је на Свечаној академији истакао да високо одликовање СПЦ – Орден Светог Романа Ђунишког првог степена додељено Министарству културе и Грамата којом је лично благословен не представљају само признање, већ свечани завет и повељу која обавезује на трајну бригу о светињама.

“У овом чину садржана је морална, а не административна одговорност, јер чување Адровца и Светог Романа за институцију културе више није само законски посао, већ дуг части и унутрашњи морални императив. Са овог историјског места јасно поручујемо да стојимо као доследни наследници славних предака. Свесни смо привилегије што уживамо тешко стечену слободу, али и узвишене дужности да ту вредност непоколебљиво бранимо”, поручио је Селаковић.

Министар је нагласио да ова генерација мора да брине да се величанствено наслеђе ратничке храбрости заувек заштити од заборава, пружајући сопствени допринос и непрестано се угледајући на бесмртни подвиг адровачких ратника, а да данашњим свечаним заједничким сабрањем наш народ потврђује оданост заједничком памћењу и трајно узима под окриље сећање на њихову бесмртну жртву.

“Откривање споменика пуковнику Рајевском у порти манастира Светог Романа представља званични чин одавања почасти руском војнику. Уз постојеће, деценијама чувано спомен-обележје, овај споменик остаје трајни материјални доказ заједничке историје и вековног савезништва српског и руског народа. Историјске поуке Адровца и Светог Романа јасно говоре да се држава не гради само законима, већ неговањем вредности које превазилазе један људски век. Слобода, оданост отаџбини и солидарност међу братским народима јесу темељи на којима почива и савремена Србија. Неговањем културе памћења кроз конкретна дела осигурава се да будуће генерације одрастају са свешћу о високој цени којом је плаћена независност”, рекао је Селаковић.

Говорећи о значају обележавања века и по од битке на Адровцу, Селаковић је поручио да она подсећа на високу цену обнове модерне српске државности и слободе и да историја овог бојишта сведочи о сукобу са далеко надмоћнијим непријатељем, као и да су, у тренутку када наша отаџбина није имала војну снагу да сама заустави велику офанзиву, руски добровољци притекли у
помоћ и заједно са српским војницима пружили надљудски отпор.

“Из те заједничке жртве на овим брдима настала је трајна историјска спона између српског и руског народа која надилази исход саме битке и остаје уписана у темеље наше националне судбине. Сабрани на Свечаној академији, у узвишеној тишини након молитвених гласова Свете литургије, делимо тренутак најдубљег поштовања према јунацима чији су подвизи заувек уписани у наше национално сећање”, поручио је Селаковић.

Министар је указао да долазак хиљада руских добровољаца у тадашњу Кнежевину Србију, предвођених знаменитим генералом Михаилом Черњајевим, остаје јединствен пример истинске пожртвованости у модерној европској историји и да су, на позив братског народа који се суочио са далеко надмоћнијом силом, руски официри, лекари, војници и козаци дошли вођени унутрашњим духовним позивом.

“Српско-руски односи нису ковани за дипломатским столовима, већ су учвршћени управо овде, на бојиштима Адровца, где је заједничка проливена крв постала залог за вековно пријатељство два народа”, појаснио је Селаковић, а затим напоменуо да величину војничке одговорности и снагу руског добровољачког духа најсветлије потврђује бесмртни лик пуковника Николаја Рајевског, чији су херојски подвиг и ратничка судбина инспирисали и великог Лава Николајевича Толстоја да у ремек-делу светске књижевности, роману “Ана Карењина”, овековечи пуковника Рајевског у лику грофа Вронског као вечни симбол руског добровољца, чиме је жртва адровачких ратника уткана у саме врхове светске књижевности.

Селаковић је захвалио Епархији нишкој, Општини Алексинац, Руском дому у Београду, присутним дипломатским представницима и свима који су помогли да обележавање велике годишњице протекне у пуном сјају, уз жељу да успомена на српске и руске јунаке остане трајно надахнуће за изградњу мирне, културно богате, поносне и снажне Србије.

У оквиру свечаности служен је помен пострадалим војсковођама и војницима у Адровачкој бици и положени су венци на гроб пуковника грофа Николаја Николајевича Рајевског, а министар Селаковић је пре Свечане академије и откривања споменика у Ђунису присуствовао у Горњем Адровцу Светој архијерејској литургији поводом обележавања 150 година од битке на Адровцу.

На свечаности поводом 150 година од битке на Адровцу, у присуству државних званичника, министар културе Никола Селаковић и представник председника Руске Федерације за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој открили су у манастиру Светог Романа Ђуниског споменик пуковнику грофу Николају Николајевичу Рајевском.