Никола Петровић Земљотреси су природне катастрофе које се дешавају без упозорења и могу изазвати огромну штету на инфраструктури, али и угрозити људске животе. Упркос томе што је немогуће предвидети када ће доћи до земљотреса, постоје мере превенције и савети који могу помоћи у смањењу ризика и заштити и очувању људских живота. У овом тексту представићемо кључне кораке који треба да се предузму пре, током и након земљотреса.
Када су у питању превентивне мере пре земљотреса, потребно је припремити стамбени објекат анализом критичних тачака у истом. Намештај, полице, огледала и друге предмете који могу пасти током земљотреса потребно је учврстити или их преместити на сигурнија места, али и проверити да ли су велики апарати, као што су фрижидери и ормани, правилно причвршћени за зид. Наравно, пожељно је проверити и план за евакуацију са свим члановима домаћинства или стамбене јединице.
Комплет за ванредне ситуације, у овом случају током земљотреса, требало би да садржи основне ствари за преживљавање као што су вода, храна, батеријска лампа, батерије, прва помоћ и неопходни лекови. Овај комплет треба да буде лако доступан и сви чланови породице треба да знају где се налази.
План комуникације захтева одређивање једне локације ван стамбеног објекта где ће се породица наћи након земљотреса, али и алтернативне начине комуникације у случају да дође до прекида мобилне мреже. Током земљотреса најважније је не паничити и остати смирен. Уколико се лице нађе унутар зграде, никако не трчати напоље, јер су поједини делови зграде, као што су прозори, фасаде и балкони најризичнији током земљотреса. Ако се, ипак, налази унутра, потребно је савити се и покрити главу и врат рукама, а затим се склонити под стабилан сто или у угао просторије. Ако нема безбедног простора за скривање, клекнути поред унутрашњег зида и заштитити главу. Важно је остати унутар зграде док земљотрес не престане, уз обавезно удаљавање од стакла, прозора и великих огледала!
Ако се лице затекне на отвореном, обавезно се удаљити од зграда, уличне расвете и електричних жица, јер се они могу срушити и зато је потребно потражити отворено подручје где не постоји ризик од падајућих објеката. Током вожње, а у случају земљотреса, скренути возило на сигурно место, далеко од надвожњака, мостова и далековода и остати унутар аутомобила док потрес не прође.
Након земљотреса прво проверити да ли су сви чланови породице и људи у близини безбедни и уколико има повређених, пружити прву помоћ. Обавезан је опрез са рушевинама, могућим цурењем гаса и оштећеним електричним инсталацијама, а ако се осећа мирис гаса, одмах напустити простор и позвати надлежне службе.
Након јаког земљотреса, могући су накнадни потреси који могу бити једнако опасни и зато је потребно остати у приправности и избегавати оштећене зграде, а званична упутства надлежних органа пратити путем радија или онлајн медија. Оно што је од изузетне важности то је не паничити и делити проверене информације са онима који се обрате за помоћ.
Земљотреси могу бити застрашујући, али адекватна припрема и правилно понашање током и након земљотреса могу значајно смањити ризике. Важно је да становништво буде информисано, припремљено и смирено у случају овакве природне непогоде. Превенција, свест и солидарност могу спасити животе и допринети брзом опоравку након катастрофе.
Како би се смањили ризици од природних катастрофа, укључујући и земљотресе, Општина Варварин се укључила у реализацију пројекта “Јачање отпорности на природне катастрофе и унапређење стратегија приправности 2 (ПРЕПС 2)”, који финансира USAID, а реализује CRS у сарадњи са Caritasom Србије и Човекољубљем. Поред многих других активности, у оквиру овог пројекта реализује се и кампања подизања свести јавности о значају превенције, у оквиру које је настао и овај текст, а за чији садржај је искључиво одговоран аутор ових редова.
