Никола Петровић Саборовањем историчара у порти Цркве Преображења Господњег у Горњем Крчину отворени су овогодишњи Дани културе Темнића и Левча, манифестација која се по пети пут организује у селима Горњег Темнића, а која је посвећена очувању културе, неговању традиције и презентацији најновијих сазнања када је у питању локална историја Темнића и Левча.
Поред најновијих сазнања из завичајне историје, посетиоци Горњег Крчина имали су прилику да чују излагања и сведочења локалних истраживача прошлости, али и да уживају у сајамском делу програма. Међу учесницима Сабора били су Бојан Томић, Миланка Милосављевић Милосављевић, Иван Јовановић, Небојша Ђокић, Весна Петровић, Миодраг Миган Глигоријевић, Ненад Васковић, Ђорђе Петковић, Милован Мика Васић, Саша Ракић, Вања Маврић и Бојан Маринковић.
“Драго ми је да данас видим људе које интересује историја, које интересује наша прошлост, а како би могли да изградимо неку бољу будућност. Драго ми је што смо, од ове године, установили једну нову награду, ново признање које ћемо да додељујемо добрим људима”, поручио је иницијатор манифестације Дани културе Темнића и Левча Бојан Маринковић и саопштио да је овогодишњи добитник признања “Светионик завичаја” Иван Јовановић, председник КПСД “Будућност”.
У наставку првог дана манифестације, у просторијама ОШ “Херој Мирко Томић” у Доњем Крчину одржан је и стручни скуп историчара – Форум историје, на ком су говорили истакнути предавачи, проф. др Урош Шешум са Филозофског факултета, др Ненад Лајбеншпергер из Републичког завода за заштиту споменика културе и историчар Небојша Ђокић.
Др Ненад Лајбеншпергер говорио је на Форуму о меморијалима Првог светског рата на просторима некадашњег Темнићког среза, прецизније на подручју општине Варварин, са посебним акцентом на спомен – костурнице које су у периоду између два светска рата подигнуте на подручју варваринске општине.
“Базирао сам своју причу на тему постојања војничких гробаља, како се Краљевина СХС, односно Краљевина Југославија односила према њима, како их је одржавала и како се трудила да формира разне костурнице на својој територији. С обзиром да је на територији некадашњег Темнићког среза било веома мало сахрањених војника, а имајући у виду да на овом простору нису вођене борбе током Првог светског рата, отуда није ни велики број костурница подигнут, већ само за те војнике који су, вероватно, током повлачења 1915. године подлегли ранама на овом простору. Изнео сам сазнања о две костурнице подигнуте на простору општине Варварин, једној у Бошњану, а другој у Маскару, колико је војника сахрањено и на који је начин локално становништво радило на томе да се подигну та спомен – обележја”, рекао нам је др Лајбеншпергер и додао да је оно што је значајно за Варварин, то је податак да су у скоро свим селима у том периоду подигнута спомен – обележја страдалим мештанима у Првом светском рату.
У истраживање националне прошлости добрим делом, а када је у питању проучавање историје једне државе, врло је важно учешће историчара који се баве локалном историјом, нагласио је проф. др Урош Шешум и оценио да је локална историја запостављена и углавном се оставља ентузијастима.
“У свом излагању сам покушао да истакнем значај тог истраживања и тежњу да покушам да помогнем колегама на терену неком врстом упутства којим би им помогао у будућем истраживању и усмерио их да се лакше баве својим послом, јер су ипак они најпозванији да се тиме баве”, рекао нам је проф. др Урош Шешум.
Дани културе Темнића и Левча од ове године су уврштени у варваринско културно лето “Темнићки натпис”, које организује Општинска библиотека “Варварин”, а организатори и иницијатори манифестације из КПСД “Будућност” из Доњег Крчина организовали су богат програм, прилагођен свим генерацијама.
