Традиционална културна манифестација “Глишићеви дани” одржава се, по 30. јубиларни пут, у Горњој Великој Врбници, а у част великана српске књижевности који је боравећи у Жупи написао најлепше приповетке. Програм ће почети дочеком гостију у сеоској школи, говором добродошлице и отварањем изложбе (пољопривредни производи, ручни радови, етно храна, жестока домаћа пића).
Предвиђен је сценски програм “Глишићу у част”, у извођењу ученика ове школе и глумаца Аматерског позоришта из Трстеника, а затим следи фолклорни наступ Културно-уметничког друштва “Жупа” из Александровца и на крају додела признања и захвалница. У понедељак, 20.октобра, у Народној библиотеци Александровац доделиће се награде најбољима поводом литералног и ликовног конкурса “Глишићу у част”.
Организатор манифестације је Културно-просветна заједница “Жупа”, у сарадњи са Основном школом “Прва бразда” – издвојеног одељења матичне школе “Аца Алексић” из Александровца и Месна заједница Горња Велика Врбница, а покровитељ општина Александровац.
Милован Ђ. Глишић (рођен 6. јануара 1847. у селу Грацу код Ваљева, умро 1. фебруара 1908. у Дубровнику). Глишић је свој књижевни рад започео преводима у сатиричним листовима, а потом прешао на оригиналну приповетку. Његов оригинални рад обухвата два позоришна комада, “Два цванцика” и “Подвала” и две збирке приповедака. У збиркама су, поред осталих, његове популарне хумористичне и сатиричне приче: “Глава шећера”, “Рога”, “Ни око шта”, “Шило за огњило”, “Шетња после смрти”, “Злослутни број”, “Редак звер”, “После деведесет година” и лирска скица “Прва бразда”.
Глишић је највише радио на превођењу из руске и француске књижевности и осамдесетих година био је главни и најбољи преводилац са руског и француског. Савестан и талентован преводилац, а уз то одличан зналац народног језика, он је највише учинио за упознавање српске публике са великим руским писцима и знатно утицао својим преводима на развој књижевног језика и стила. Најбољи су му и најважнији преводи са руског: “Мртве душе” и “Тарас Буљба” од Гогоља, “Крајцерова соната” и “Рат и мир” од Толстоја , “Обломов” од Гончарова , уз остале од Островског и Данченка. Са француског је преводио Балзака (“Шагринска кожа”), Меримеа (“Коломба”), Жила Верна и друге. За позориште је превео преко тридесет комада из руске, француске и немачке књижевности.
По његовој приповеци “После деведесет година” снимљен је филм “Лептирица” 1973. године, а Сава Савановић је један од најпознатијих вампира .