Живомир Миленковић Прва награда “Слободан Џунић” додељена је Небојши Лапчевићу из Крушевца за роман “Сејач”, који је објављен 2024. године у издању “Агоре” из Зрењанина. Награда се додељује први пут ове године за најбоље прозно дело објављено у претходној календарској години. Награду додељује Народна библиотека Пирот уз подршку Министарства културе и Града Пирота. Једногласну одлуку о славодобитнику донео је жири у саставу: професор др Данијела Костадиновић, др Слађана Илић и Милош Соколовић.
“Роман “Сејач” Небојше Лапчевића заснован је на јасно профилисаном споју иконичног, поетског и епског израза, библијске симболике и митопоетизоване слике Троморавља као сакралног простора и теофаније. Конципиран као сложена приповедна целина у којој се кроз двадесет и четири поглавља развија више међусобно повезаних приповедних токова, уз изузетну посвећеност језику као “истини бића” и осећај за друштвено-политички и историјски тренутак, писац у овом делу зналачки прекорачује реалистичке границе, водећи читаоце кроз флуидне и сновидне светове уметности и уметничког стварања”, каже се у образложењу жирија, који даље истиче.
“У настојању да пронађе интимни заклон у отуђеном и дехуманизованом свршетку двадесетог века, главни јунак романа, композитор Адам Дединац, трага за местом где би могао да доврши оперу, повезујући документарне трагове породичне историје – тапију из 1833. године из Јанкове клисуре, наслеђену од чукундеде Ђорђија – са рефлексијама о односу “eros – creatio”. У роману, тапија служи као полазиште за тајанствени либрето анонимног либретисте венецијанског порекла, чији пут до композитора Адама Дединца покреће нелинеарну причу са ослонцем на библијски мотив о Сејачу. Значај зрна и сејања, винограда и виноруја сведочи о уметничкој снази и постојаности традиције, што Лапчевића поетички приближава Слободану Џунићу. Дединац походи Закос ливаду, terra incognita, на којој се једино може чути рајска музика. Уметник ће своју оперу посветити чистоти природе у славу Богу, где је могуће одвојити жито од кукоља. Бацајући у њиву ноте клијавице, каже: “Посејао сам њиву на све четири стране света, као земну уштеђевину”. Постављајући природу као мерило човекове способности да препозна смисао и границе сопственог деловања, ликови Евгеније, Петре, Косте Памјатника, Ангела Тице и Биничког уносе у роман различите обрасце блискости, одговорности и искушења, док Ван Гогов “Сејач” из 1850. године, настао по узору на Мијеову слику, функционише као визуелни и концептуални еквивалент: сејач симболизује човека који на земљи сеје Божје речи, а сито означава правду. Почев од слике Ван Гога на корицама, преко цитата Милоша Црњанског на почетку, па до инкорпорирања библијске “Приче о Сејачу” из Јеванђеља по Матеју, роман “Сејач” Небојше Лапчевића слави лепоту несавршености – у животу, у делу и у уметности. Због свега наведеног, сматрамо да је Небојша Лапчевић достојан добитник Награде “Слободан Џунић”, закључак је жирија о додели овог признања Небојши Лапчевићу.
