Никола Петровић Поводом обележавања Дана државности, у Средњој школи у Варварину одржано је предавање посвећено уставној историји Србије, које је ученицима приредио професор социологије Братислав Ташић. Циљ предавања био је да се млади подсете развоја највиших правних аката српске државе и њиховог значаја кроз векове.
Током излагања, Ташић је ученике повео кроз осам векова уставног развоја – од Номоканона Светог Саве из 1220. године, преко средњовековних и модерних уставних докумената, па све до Митровданског устава из 2006. године. Посебна пажња посвећена је вези између Номоканона и Велике повеље слобода, као и значају Душановог законика, који је, како је истакнуто, у појединим одредбама био испред свог времена.
Ученици су имали прилику да чују на који начин је појам слободе уткан у Сретењски устав из 1835. године, који је донео значајне демократске тековине, укључујући поделу власти и грађанска права. Било је речи и о уставима којима је укинуто ропство, о документима који су донели слободу штампе и развој демократије, као и о онима које су владари октроисали.
Посебно интересовање изазвала су објашњења о доношењу Видовданског устава, уставним решењима након Другог светског рата, као и о уставу који је, према оцени историчара, отворио простор за јачање сецесионистичких тенденција и каснији распад Југославије. Ученици су сазнали и који је устав био најобимнији на свету, како је обновљено вишестраначје и демократија, те како је Србија поново постала јединствена држава. Посебно је истакнут значај првог српског устава у 21. веку.
У оквиру предавања представљен је и пано са фотографијама свих уставних докумената о којима је било речи, док су ученици могли да разгледају реплику Сретењског устава. На крају, професор Ташић дочарао је атмосферу радости и одушевљења која је 1835. године завладала у Крагујевцу и широм Србије након проглашења устава, приближивши ученицима дух времена у којем је тај историјски документ донет.
