Живомир Миленковић У порти манастира Љубостиње у петак, првог августа, биће одржана прва културна и духовна манифестација “Саборовање у част кнегиње Милице”. Програм манифестације почиње у 8 сати у манастиру Љубостиње када ће Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит крушевачки Господин др Давид Перовић служити Свету Архијерејску Литургију, а затим ће одржати пригодну беседу.
У 10 сати планиране су радионице израде мозаика, калиграфије и школа мачевања за децу, а биће организован и богат културно – уметнички програм. Покровитељи манифестације су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Општина Трстеник.
Манастир Љубостиња се налази у долини Љубостињске реке, неколико километара од Трстеника. Грађен је у моравском стилу од 1388. до 1405. године као задужбина Кнегиње Милице Хребељановић, жене кнеза Лазара. После Косовске битке (1389. године), Милица је као удовица управљала Србијом у име малолетног сина Деспота Стефана Лазаревића. По његовом упунолећењу она је дошла у овај манастир, у њему се замонашила и добила монашко име Ефросинија – Јевгенија. У Љубостињи је провела остатак свог живота, а ту се налази и њен гроб. Поред ње, овде је као монахиња Јефимија сахрањена и Јелена Мрњавчевић, жена деспота Угљеше, прва српска песникиња.
Према предању, кнегиња Милица била је ћерка Југ Богдана (кнеза Вратка Немањића), сестра девет Југовића и свастика Бановић Страхиње. У српској народној традицији она је упамћена као пожртвоване сестра и ћерка, верна супруга и брижна мајка. После Косовске битке она је исказала изузетну мудрост, потпуну посвећеност државничким пословима и задужбинарству.
Кнегиња Милица показала је и књижевни таленат и познавање библијске теологије и литургијске поезије, а познати су њени записи “Молитва матере” и “Удовству мојему женик”. Лик кнегиње Милице осликан је у манастирима Раваница, Љубостиња, Добрун и Ораховица, а Српска православна црква прославља је 1. августа, заједно са сином Деспотом Стефаном Лазаревићем.
Манастир Љубостиња је доста пропатила када су је Турци, после Кочине буне, запалили и опљачкали. Тада је уништена већина фресака и опљачкана тајна ризница књегиње Милице. Међу осталим драгоценостима српске историје, однета је и круна кнеза Лазара, која се данас налази у Истанбулу.
Сам манастир посвећен је Успењу Пресвете Богородице, а од 1937. проглашен је женским манастиром.
