Никола Петровић Народна библиотека “Ћићевац” у сарадњи са породицом Матејић организовала је меморијално вече “Душа хармонике”, поводом десет година од смрти познатог хармоникаша и композитора Синише Матејића. Препуна сала библиотеке била је сведок вечери испуњене емоцијама, музиком и сећањима на уметника који је оставио неизбрисив траг у народној музици. У програму су наступили његови ученици, данас признати хармоникаши и музичари, Ивица Ћеримовић, Славиша Савић Шодер, Миљан Тодоровић и Вељко Милојковић, који су својим извођењима подсетили публику на музички печат свог учитеља.
Посебну атмосферу вечери употпунили су познати фрулаш и дугогодишњи Синишин пријатељ Велимир Веља Кокорић, као и хармоникашка легенда Љубиша Божиновић, који је за ову прилику допутовао из Беча, а наступио је и Синишин унук Дамјан Матејић који је одсвирао коло деда Синиши у част.
Публици се на почетку обратио директор Народне библиотеке “Ћићевац” Марко Алексић, који је истакао да народној музици место припада управо у библиотеци, јер је она чувар традиције, идентитета и културе српског народа. Он је нагласио да је Синиша Матејић не само Ћићевац, него и цео регион, поприлично прославио и задужио.
“Библиотека, као једна од пет врста установа културе, заправо има неписано правило, дефиницију, да мора да негује државну и националну културу и уметност, али и локалну културу и уметност и управо ово је вече, осим Синиши, посвећено и нашој локалној култури и уметности, једној породичној традицији која је импресивна. Не бих то упоређивао са неким значајним композиторима из фамилије Бах, али, што и да не”, истакао је Алексић.
Александар Матејић, син Синише Матејића, захвалио се свима који су издвојили време и из разних крајева Србије и света дошли у Ћићевац како би својим присуством одали пошту великом мајстору хармонике. “Највећи утисак вечерас ми је професионалност свих Синишиних ученика, пријатеља и колега који су се одазвали”, истакао је Матејић.
Пре разговора и сећања неких од његових ученика, приказан је документарни филм о животу и делу Синише Матејића. Након пројекције, Ивица Ћеримовић, Славиша Савић Шодер, Миљан Тодоровић и Вељко Милојковић говорили су о времену проведеном са својим учитељем, о саветима које су од њега добили и о лекцијама које су, како су истакли, далеко превазилазиле музику.
Синиша Матејић почео је да се појављује на грамофонским плочама почетком седамдесетих година прошлог века. Као хармоникаш и аранжер сарађивао је са бројним познатим извођачима, међу којима су Вера Ивковић, Данило Живковић, Анђелка Говедаровић, Жика Ивковић, Веља Кокорић и Жица Марковић. Његов препознатљив стил и виртуозност улепшали су многе народне песме и кола.
Већ 1970. године освојио је титулу “Прва хармоника Југославије” у Сокобањи, у категорији омладинаца, а већ наредне године постао је и најмлађи победник у сениорској конкуренцији.
Прву плочу снимио је 1971. године са ансамблом Аце Крњевца, на којој су се нашла народна кола “Агино”, “Бисер”, “Ђердапски вртлог” и “Тошино”. Године 1982. снимио је композиције “Кабаре” и “Моравски поветарац”, док је свој једини самостални албум објавио 1983. године. На њему се нашло десет ауторских кола, међу којима су “Сећање на Крњевца”, “Прстометка”, “Хармоникашка игра” и “Коло из Појата”.
Синиша Матејић преминуо је 27. јануара 2016. године, али је меморијално вече у Ћићевцу показало да његова музика и даље живи у сећањима, у звуцима хармонике и у генерацијама ученика који настављају његов пут.
