Светлана Позњак, уметница и сликарка рођена у руском граду Самари (некадашњем Кујбишеву), већ више од десет година живи у Србији. Судбина ју је 2014. године довела у Трстеник, када је упознала свог супруга Сашу, са којим је одлучила да започне заједнички живот и оснује породицу. Данас са мужем и ћерком Викторијом живи у Оџацима код Трстеника, где је у свом атељеу посвећена сликарству.

Љубав према уметности прати је од детињства, па је након основне школе уписала Самарску средњу уметничку школу. Школовање је наставила на Самарском универзитету за архитектуру и грађевинарство, на одсеку за архитектуру, где је дипломирала и касније остала да ради као асистент на предмету цртање. Истовремено је деловала и као архитекта и као сликарка, комбинујући обе професије.

“Након што сам дипломирала, добила сам понуду да останем на Универзитету, где сам осам година радила на одсеку за цртање. У Србији сам, након рођења ћерке, постепено почела да се враћам сликарству и данас активно радим у свом кућном атељеу”, прича Светлана.

За протекле године учествовала је на бројним групним изложбама у Крагујевцу, Новом Саду, Кладову и Москви, а 2022. године у Трстенику је организовала и своју прву самосталну изложбу.

Од 2023. године чланица је Клуба ликовних стваралаца Трстеника (КЛИС), што јој је, како истиче, донело пријатељску подршку и прилику да редовно излаже радове. Са колегама је учествовала на изложбама у Трстенику, Крушевцу, Пожаревцу, Сопоту и другим градовима.

“Ако се израчуна време које сам провела цртајући, од завршетка уметничке школе до данас, то је око двадесет година. Теме су различите – пејзажи, животиње, мртва природа, портрети. Недавно сам почела да радим илустрације за књиге. Највише волим рад у тушу, перу, мастилу, акварелу, гвашу и пастелу. Радова је сада много, а видим и свој професионални напредак. Ипак, за сликара је најважније да никада не стане, јер ако желиш да постигнеш нешто у уметности, мораш увек корачати брже”, каже ова уметница.

Светлана Позњак данас успешно спаја улоге супруге, мајке и ствараоца, а својим радом и упорношћу потврђује да је уметност позив који не познаје границе.