Редакција Поводом Светског дана борбе против туберкулозе, који се обележава 24. марта, а чија је тема ове године “Елиминација туберкулозе – Да ли је то достижна реалност?”, Црвени крст Варварин, у сарадњи са Патронажном службом Дома здравља “Др Властимир Годић” и волонтерима, организоваo је јавну манифестацију у Месној заједници Обреж.
Грађанима је у наведеној Месној заједници мерен притисак, шећер у крви и дељен им је пропагандни материјал на ову тему. Љиљана Арсић из варваринског Црвеног крста истиче да је основни циљ обележавања Светског дан борбе против туберкулозе подизање свести јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе, као и скретање пажње на усмеравање напора ка елиминацији туберкулозе као јавно – здравственог проблема.
“Грађанима су дељени лифлети са подацима о лечењу и начину добијања ове болести, као и о начинима преноса туберкулозе, штетности дувана и потреби да се јаве лекару ако препознају неке од симптома ове болести. Овом приликом је обележен и Светски дан бубрега, чији је слоган ове године “Здрави бубрези за све”. Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу, а процењује се да хронична болест бубрега (ХББ) погађа више од 850 милиона људи широм света и да је била узрок смрти код више од 3.1 милиона људи у 2019. години”, појашњава Љиљана Арсић.
Тренутно се бубрежна болест налази на 8. месту, када је реч о водећим узроцима смрти и уколико се нешто не предузме, предвиђа се да ће до 2040. ХББ бити на 5. месту ове листе. Током последње три деценије, напори у лечењу хроничне бубрежне болести били су усмерени на припрему и спровођење терапија за замену бубрежне функције. Од хроничне болести бубрега болује свака десета особа на свету, а услед чињенице да се дијагноза због недостатка симптома поставља касније у односу на фазе болести, догађај је био посвећен превенцији и примарној здравственој заштити.
Касније уочавање развоја болести може довести не само до високих трошкова лечења, већ и до много лошијег квалитета живота оболелих, а према најновијим проценама око 700 хиљада пацијената у Србији живи са овом хроничном болешћу. Kако се хронична болест бубрега дијагностикује у касним стадијумима, за највећи број пацијената једине опције лечења су дијализа и трансплантација бубрега. Трансплантација захтева одговарајућег донора, комплексну хирургију и доживотну имуносупресивну терапију.
