Стиховима “Ој Бачино, село моје мило…” почиње најновија композиција познатог композитора и музичког продуцента пореклом из Темнића, која ће тек угледати светлост дана. Ради се о Александру Радовановићу који је седамдесетих година прошлог века отишао из родне Бачине у далеку Немачку, а данас његове композиције односе бројне награде на разним фестивалима народне музике.
Радовановић је прве музичке кораке направио код Радојице Ђорића из Бачине и непоновљивог Драгана Матића Жилића из Бошњана док је, како нам је рекао, највише сам учио да свира хармонику. Годинама је наступао по кафанама, пратио велике звезде тог времена, свирао активно преко 25 година, онда је дошло до десетогодишње паузе, да би се музици вратио компоновањем и продукцијом.
“У Немачкој сам од 1976. године, а дошао сам са 16 година. Свирао сам преко 25 година по кафанама, на концертима, пратио велике звезде наше народне музике, да би након тога направио десетогодишњу паузу после чега сам се вратио музици компоновањем и студијским радом. Последњих пет година како компонујем учествовао сам на бројним фестивалима, “Мелос” у Врњачкој Бањи, “Драгиша Недовић” у Крагујевцу, као и већ четири пута на Лирином фестивалу у Београду”, прича Радовановић и додаје да управо завршава рад на албуму са 11 нових песама за Суаду Каришик, док су у припреми још два нова албума која он потписује.
На недавно одржаном VIII Лирином фестивалу у Београду такмичио се са 8 композиција, освојио чак 6 награда, а неке од његових најпознатијих композиција су “Никад није касно” у инетрпретацији Теуфика Велетанлића Туфе, учесника серијала “Никад није касно”, а за коју је текст написао Мирољуб Бучић, као и “Нико тако” у извођењу учеснице такмичења “Звезде Гранда” Марине Радосављевић.
Само током ове године Александар Радовановић снимио је око 30 песама, најновије његово дело је композиција “Само небо зна” у извођењу познате босанске певачице Амели, док је песма “На себе не личим” Сафета Јакуповића за само седам дана достигла 90.000 прегледа на друштвеним мрежама.
