Жупа је још једном показала да традиција, заједништво и добро расположење и даље имају посебно место у животу Жупљана. У селу Вражогрнци, у хладу вишевековног записа, одржани су четврти “Михољски сусрети села” на територији општине Александровац, који су окупили мештане и учеснике из више жупских села.

Манифестацију је, пред више стотина посетилаца, свечано отворио министар за бригу о селу Милан Кркобабић, који је том приликом истакао значај окупљања мештана и стварања услова за живот и останак младих на селу. “Село је живо кад мештани имају где да се окупе и друже. Када у селу имате обновљен Дом културе, када су ту и стари и млади, сложни и решени да раде заједно на бољитку свог места, успех не може да изостане”, поручио је министар Кркобабић.

Овогодишњи “Михољски сусрети села” били су посебно значајни јер су одржани уз недавно обновљени Дом културе у Вражогрнцима. За његову обнову Министарство за бригу о селу определило је око два милиона динара. Средства су искоришћена за грађевинско-зидарске и столарске радове, уређење подова, као и набавку намештаја и опреме.

Председница општине Александровац Јелена Пауновић захвалила је Министарству за бригу о селу на подршци и истакла да обновљени Дом културе поново постаје место окупљања свих генерација. “Од старог и запуштеног објекта, овај Дом је уређен у функционалан простор. Поносни смо што ће овде све генерације из овог и околних села моћи да се окупљају, друже и обележавају важне догађаје”, навела је председница Пауновић.

Према подацима општине Александровац, кроз различите програме Министарства за бригу о селу у жупска села до сада је уложено око 36 милиона динара. Поред обнове Дома културе и подршке организацији “Михољских сусрета села”, усељено је 15 сеоских кућа, подржан је рад задруге и набављен минибус за превоз сеоског становништва.

Програм у Вражогрнцима био је испуњен спортским, гастрономским, уметничким и културним садржајима. Одржани су ликовна колонија, изложба етно производа, такмичење у припреми ловачког гулаша, турнир у стоном тенису и малом фудбалу, као и дисциплине народног вишебоја – бацање камена с рамена и надвлачење конопца.

У припреми ловачког гулаша најуспешнија је била екипа Месне заједнице Трнавци, друго место припало је Мајдеву, док су трећи били домаћини из Вражогрнаца.

У стоном тенису прво место освојио је Славољуб Павличевић, други је био Ненад Богићевић, а трећи Небојша Пршић. У надвлачењу конопца победила је Месна заједница Ржаница, друго место припало је Вражогрнцима, а треће Горњем Ступњу. У бацању камена с рамена најбољи је био Александар Ћалић, други Ненад Богићевић, а трећи Стефан Стојковић.

Највише успеха у малом фудбалу имала је екипа Вражогрнаца, док су друго место освојили фудбалери Гаревине, а треће екипа Горњег Ступња.

У оквиру ликовне колоније прва је била Дуда Ђорђевић, друга Лена Ерчевић, а трећа Катарина Жарковић.

Поред такмичарског дела, посетиоце је пратио и богат културно-уметнички програм. Уз водитељство директорке Народне библиотеке “Александровац” Милене Ђурђевић, наступили су Анђела и Павле Филиповић из Залоговца на хармоници, Емина Марјановић на фрули и певачка група Културно-уметничког друштва “Жупа”.

Манифестацији су присуствовали и председник Скупштине општине Александровац Милан Минић, заменик председнице општине Немања Прибаковић, као и директори јавних предузећа, школа и културних установа.

Након завршетка званичног и такмичарског дела, учесници су заједно заиграли на игралишту, од најстаријих до најмлађих, уз песму, игру и дружење. Управо је та слика најбоље показала суштину “Михољских сусрета села” – окупљање људи, чување обичаја и преношење традиције са једне генерације на другу.

Затварајући манифестацију, председница општине Јелена Пауновић честитала је организаторима и учесницима и поручила да су “Михољски сусрети села” још једном потврдили значај неговања локалне традиције, обичаја и заједништва. Најуспешнијим екипама и такмичарима уручила је награде, док су учесницима додељене захвалнице.

Вражогрнци су тако током једног дана постали место сусрета прошлости и садашњости, простор у којем су се спорт, култура, гастрономија и народни обичаји спојили у заједничку прославу живота у Жупи.