У организацији Општинске библиотеке “Варварин”, а под покровитељством Општине Варварин, у Мултимедијалној сали библиотеке одржано је представљање нове збирке поезије “Газиште” ауторке проф. Љиљане Павловић Ћирић. Догађај је окупио бројне љубитеље писане речи, који су имали прилику да се упознају са снажним поетским светом ове књиге.

О збирци је говорио песник проф. Саша Тодоровић, који је публици приближио тематске и стилске особености дела, истичући њену слојевитост и дубоку ангажованост. “Газиште” доноси лирски осврт на савремену стварност, кроз који се на суптилан, али упечатљив начин осветљавају трагедије оружаних “дијалога” и њихове последице по човека и друштво.

У свом обраћању, ауторка Љиљана Павловић Ћирић истакла је да је књига настала из унутрашње потребе да се страдање не посматра као пролазна вест, већ као дубоко људско искуство. “Књига “Газиште” настала је из потребе да се страдање у Палестини не посматра само као вест која пролази, већ као дубоко људско искуство које нас се тиче. Ово је књига о болу, губитку и достојанству човека у временима разарања”, поручила је ауторка.

Она је нагласила да је кроз поезију покушала да да глас онима који га често немају, као и да сачува сећање на страдања која не смеју бити заборављена. “Покушала сам да кроз поезију дам глас онима који га често немају, да сачувам траг, да не дозволимо да страдање остане без имена и без памћења. “Газиште” је у том смислу и опомена и молитва”, истакла је Љиљана Павловић Ћирић.

Збирка је поетички обликована као целина снажних слика и метафора, организована у четири тематске целине – црну, белу, зелену и црвену – које симболички упућују на универзалност страдања и отпора. Кроз мотив “газишта”, ауторка гради унутрашњи простор човека, приказујући његове ломове и трагање за слободом у суровој стварности.

Обраћајући се публици, ауторка је истакла и ширу улогу поезије у савременом друштву. “Верујем да поезија не може да промени свет, али може да сачува оно најважније: способност да осетимо, да не окренемо главу, да останемо људи”, поручила је она, захваливши се присутнима што су били део „тишине, речи и памћења“.