Уз пригодан ручак, дружење и много емоција, колектив Специјалне болнице за интерне болести у Врњачкој Бањи испратио је у заслужену пензију дугогодишњу куварицу Зорицу Милићевић. Окупљени запослени, на челу са директорком др Вањом Балшић, искористили су ову прилику да јој се захвале на годинама преданог рада, колегијалности и доприносу који је оставила у овој здравственој установи.

Свечаност је протекла у атмосфери испуњеној радошћу због почетка новог животног поглавља, али и сетом јер се завршава један значајан период који је Зорица провела међу својим колегама. Обраћајући се присутнима, директорка др Вања Балшић подсетила је на дугу повезаност породице Милићевић са Болницом.

“У овом часу неминовно навиру успомене из година проведених на раду, дружењу и сарадњи. Када је у питању Зорица, не могу, а да не кажем да је она члан нашег колектива постала и пре него што је почела да ради код нас, захваљујући свом оцу, омиљеном чика Љуби, који је такође био кувар у нашој болници. И њен супруг је део нашег колектива, вредан и посвећен радник. За мене су то године успешне сарадње, заједничких радосних и тужних тренутака и лепих успомена које остају”, истакла је др Балшић.

Она је подсетила и на бројне прославе, дружења и догађаје који су обележили заједничке године рада, нагласивши да ће Зорица увек остати део болничке породице.

“Нека ти је срећна пензија и да је дуго користиш у здрављу, срећи и весељу са својим најмилијима. Ово је само престанак радног односа, али ти остајеш део нашег колектива. Надамо се да из ове установе носиш само лепе успомене и да нас нећеш заборавити”, поручила је директорка.

Видно емотивна, Зорица Милићевић захвалила се руководству и колегама на подршци коју је током година добијала, истичући да је Специјалну болницу за интерне болести одувек доживљавала као своју другу кућу.

Посебно је нагласила значај духа заједништва и колегијалности који је владао у колективу, као и помоћ коју је добијала у тешким животним тренуцима, током болести својих најближих.

“Плакала сам када сам дошла да радим у Болницу, а плачем и данас јер одлазим са посла који сам волела”, рекла је Зорица, не кријући емоције.

Свечани ручак завршен је уз честитке, загрљаје и понеку сузу присутних, који су још једном потврдили да године проведене у заједничком раду стварају везе које ни одлазак у пензију не може да прекине.