Поводом обележавања Дана Црвеног крста и Црвеног полумесеца, а у оквиру Недеље Црвеног крста, 09. маја 2019. године, у временском периоду од 11 до 14 часова, у просторијама Црвеног крста Варварин биће одржана акција добровољног давања крви.
Из ове организације подсећају да крв може дати здрава особа, старости од 18 до 65 година, код које се лекарским прегледом и контролом нивоа хемоглобина утврди да давањем крви неће угрозити себе нити особу којој ће та крв бити донирана.
Такође, из Црвеног крста подсећају да у нашој земљи мушкарци могу да дају крв на сваких 12 недеља (3 месеца), а жене на сваких 16 (4 месеца) с тим што особа мора да задовољава граничне вредности хемоглобина и има више од 50 килограма, док се пре давања крви препоручује лагани доручак.
Зашто се 08. мај обележава као Дан Црвеног крста?
Светски дан Црвеног крста обележава се на дан када је рођен Жак Анри Динан, оснивач једног од најмасовнијих и најстаријих хуманитарних покрета, пореклом из богате женевске породице који се након студија посветио банкарском позиву.
Кренувши да склопи посао са Наполеоном III, случајно се обрео усред побеснеле битке код града Солферино. Хиљаде војника који су се међусобно убијали и сакатили и ужасна људска патња рањеника коју је тамо видео преобразила га је и променила ток његовог живота тако да не само да је истог тренутка променио своје планове и почео да мотивише и организује људе из околних места да пруже помоћ рањенима који су беспомоћно јечали, него је дошао до идеје да све земље на свету треба да формирају организације које ће служити за помоћ болесним и рањенима у сукобима без обзира којој страни припадају.
Жак Анри Динан се и сам потпуно се предао стварању међународне организације која би за циљ имала ублажавање патње и пружање помоћи свима којима је то потребно па је тако, запустивши посао због идеје којој се посветио, банкротирао и завршио у крајњој беди, заборављен у једном сиротињском дому. Ипак, идеја коју је подарио свету имала је другачију судбину – покрет Црвеног крста наставио је да се развија и постао је прихваћен дословно од целог света.
Стицајем околности, на остарелог Динана је у сиротињском дому наишао један млади новинар кога је привукла необична животна прича оронулог човека и о њему је написао текст. Након што је текст објављен у новинама, по други пут у животу, творац покрета Црвеног крста добио је заслужену пажњу јавности.
На самом почетку 20. века норвешки парламент доделио му је Нобелову награду за мир и на тај начин Анри Динан је постао први добитник ове изузетне награде.
Нобелова награда донела му је велико материјално богатство, али њега то није занимало и ништа од тог новца није задржао за себе већ га је донирао Црвеном крсту и другим хуманитарним организацијама које су биле посвећене пружању помоћи онима којима је то потребно. Остао је да живи у истом оном дому за убоге где је десетак година касније и преминуо.
Од 1948. године, 08. мај, у знак поштовања према Жак Анри Динану, у целом свету се обележава као Светски дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
