Драган Ивановић Дејан Миљковић из Трстеника рођен је 1964. године. Основну школу завршио је у Трстенику, а средњу ПТТ школу “Мирослав Јовановић Мими” у Београду, смер телекомуникације. Дејан је радио у ПТТ (касније Телеком Србија) на пословима механичара ТТ уређаја, касније се определио за приватан, занатски, посао којим се и данас бави, има велики низ интересовања, али најдражи хоби му је сакупљање разгледница Трстеника и околине.
Прву разгледницу је добио на поклон од своје бабе док је, каже, био још у основној школи. То је била разгледница главне улице у Трстенику, штампана између два светска рата. На разгледници, на аверсу, пише “La rue principale” што га је инспирисало да касније, у основној и средњој школи, учи француски језик.
“Поред разгледница, поседујем вредну колекцију фото-апарата и једну скромну нумизматичку збирку везану за модеран српски и југословенски новац (од 1868. до данашњих дана). Колекција разгледница, коју љубоморно и адекватно чувам у специјалним албумима, је врло ретка и интересантна. До разгледница долазим на више начина, углавном преко онлајн продаје, разменом са другим колекционарима, посетама сајмовима антиквитета или бувљим пијацама. Мало је сачуваних разгледница Трстеника и тешко се до њих долази, па за мене представља посебну чар и задовољство када дођем до нове разгледнице”, каже Дејан и додаје да је најстарију разгледницу из своје колекције је успео да датира у сарадњи са Јеленом Вукчевић, кустоскињом Музејске збирке Народног универзитета у Трстенику.
Наиме, на тој разгледници центра Трстеника и цркве Свете Тројице, која је изграђена 1899. године, недостаје звоник који је изграђен три године касније, па се разгледница датује у период 1900 – 1902. година, појашњава Миљковић.
“У мом детињству, а то је било 70-их година прошлог века, су новчићи, који су тада били у оптицају, били веома интересантни по мотивима и материјалима од којих су били израђени. У недостатку играчака, играчке су нам били новчићи од алуминијума који су у то време изашли из оптицаја. Такође су тада били лако доступни новчићи – кованице из периода окупације Србије током Другог светског рата и то су уједно били моји први колекционарски примерци који су и данас део моје колекције. Почео сам да скупљам после и фото-апарате, који су такође део мог интересовања, могу да кажем да ме фасцинирају техничка решења и комплексност израде фото-апарата. Иначе, као дете сам аматерски почео да се бавим фотографијом, имао сам фото-апарат руске производње “Смена 8М” и тако се родила моја љубав према фото-апаратима”, додаје Дејан Миљковић.
Колекционар Дејан наглашава да је са највећим задовољством уступио део своје збирке старих фотоапарата Музејској збирци за потребе изложбе “Оком камере. Црно-бели свет” која је публици представљена 2017. године. Такође, 2021. године је у Музејској збирци Народног универзитета имао изложбу “Трстеник на разгледницама” где је публици представио најзначајнији део своје колекције разгледница.
“Изложба је изазвала јако велико интересовање и код публике и код медија, а посебно задовољство ми је чинило стручно вођење кроз изложбу организованим посетама најмлађе публике – ученика основних и средњих школа. У плану ми је да, у сарадњи са Музејском збирком Трстеник, организујем изложбу моје нумизматичке збирке 2024. године и да наставим са проширењем мојих збирки. Будућим младим колекционарима и мојој најдражој публици бих препоручио да део свог времена посвете сакупљању ствари које су предмет њиховог интересовања. Такође сам и моје унуке, Мајду и Веру, инспирисао да се баве сакупљањем и оне већ сада имају једну врло интересантну колекцију земљиних минерала и полу-драгог камења”, рекао нам је на крају ове занимљиве колекционарске приче Дејан Миљковић.
