“Нека 30. мај буде трајна опомена и упозорење, чувамо сећање на жртве НАТО агресије!”

На православни празник посвећен Светој Тројици, 30. маја 1999. године, НАТО агресори су у два налета за само неколико минута бомбардовали Варварински мост и том приликом усмртили 10, а ранили 30 грађана. Леп, сунчан и ведар дан.

У близини цивилног моста више хиљада људи! Ни један војни циљ километрима у близини! Најмлађа жртва била је петнаестогодишња ученица Математичке гимназије у Београду Сања Миленковић. Годишњица овог најтужнијег догађаја у Темнићком крају обележена је богослужењем у цркви Успења Пресвете Богородице и поменом крај споменика жртвама, коме су присуствовали министар одбране Братислав Гашић, специјални изасланик председника Владе Србије Миле Росић, државни секретар у министарству за рад , запошљавање, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров, породице и пријатељи страдалих као и бројни грађани.

“Од памтивека и пре Библије, све наше речи биле су ничије. Откад их разделисмо међу собом, свако смо слово заменили гробом”, нагласила је на почетку свог обраћања председница општине Варварин др Виолета Лутовац Ђурђевић, цитирајући стихове Душка Трифуновића као опомену на рушилачку снагу људских неспоразума и злих ћуди.

“У архивама је заувек остало забележено страдалништво Варварина, на Свету Тројицу, 30. маја 1999. године. На ово стратиште на обали Велике Мораве сазвали су нас гробови. Ми смо као једна породица која се сваке године на измаку маја окупља да тугује, да вида ране, али и да се држи заједно у добру и злу. Сабрани смо на месту које сведочи о једном безумљу, на месту највеће варваринске туге. Волели бисмо да нам свет није доделио ту карту, да слика наше прошлости нису главе завијене у црно”, поручила је председница општине др Виолета Лутовац Ђурђевић.

“Неразум води у неразумевање, невоља се рађа из несугласја, немири из немилосрдности и зла”, наставила је председница општине и истакла да највећа непочинства, какво је и бомбардовање српског народа 1999. године, говоре о највећој негацији човечности. “Да су они који одлучују о судбинама народа били разумом вођени, не би на овом месту било заустављено десет живота. Свих десеторо окончаше овоземаљски живот као мученици и жртве”, нагласила је др Виолета Лутовац Ђурђевић.

“Над нама лебде сенке жртвеника, који су пре 25 година саздале све светске силе и који ће заувек бити сведок издаје, неправде и непочинства. На том жртвенику проливена је крв недужних, а то може да буде извор мржње, сумње и очајања. Треба ли се предати том губитничком ставу и немоћи? Један духовник је наглашавао да је „потребно наћи пут вере, наде и љубави, не заборављајући жртве и не постајући лакоуман и наиван“. Такав пут и ми данас тражимо, то је завет наше будућности, јер не треба дозволити злу да затрује изданке живота”, поручила је председница.

“Србија никада неће заборавити невино страдале жртве чије су животе прекинуле НАТО бомбе”, нагласио је министар одбране Братислав Гашић и нагласио да страдање на Варваринском мосту намеће питање шта је налогодавце и извршиоце злочина и убиства десеторо становника ове вароши навело на тако окрутан поступак.

“Зашто су усред дана бомбардовали мост у чијој се околини тада, на празник Свете Тројице, налазило на стотине недужних цивила? Пред ужасом овог питања занемели би многи. Занемела би и тада петнаестогодишња Сања Миленковић, ученица Математичке гимназије у Београду и један од најбољих ђака у историји варваринске основне школе. Сањи, нажалост, није допуштено да та питања постави. Са још деветоро суграђана, њен млади живот на овом месту прекинут је 30. маја 1999”, подсетио је министар Гашић.

Навео је да су Сањи право да постави та и још многа друга питања, право да одрасте, заснује своју породицу, постане понос Варварина и наше земље, одузели агресори бомбама и ракетама и подсетио да су у више налета авиона тада страдали и Милан Савић, Војкан Станковић, Зоран Маринковић, Стојан Ристић, Ратобор Симоновић, Ружица Симоновић, Миливоје Ћирић, Драгослав Терзић и Тола Апостоловић.

“Злочин који се овде догодио и који је уселио вечну тугу у наша срца, ни изблиза није једини. Много је места у Србији где су током 78 дана НАТО агресије страдали бројни цивили. Без гриже савести, агресор их је прогласио ‘колатералном штетом’. Таква тумачења и неморална оправдања ми никада нећемо прихватити. Злочине ћемо увек називати правим именом”, истакао је министар одбране.

Након обраћања, пригодан програм извели су ученици Средње школе Варварин, а након тога је ђак генерације варваринске средње школе Анђела Петронијевић спустила венац са моста у Велику Мораву.

Спорове пред међународним судовима за овај злочин породице нису добиле, али је свет сазнао истину захваљујући и немачким држављанима који су им помагали, међу којима је најзаслужнија за ширење истине о овом догађају Габријела Сенфт, ауторка књиге “Мета – Варварински мост”.

5 1 оцена
Гласање за чланке
Претплати се
Обавести ме о
guest

0 Коментари
Повратне информације
Прикажи све коментаре
0
Ваш коментар на ову вест?x