Никола Петровић Сунчано јутро, мирис свежег сена и звук звончића са магараца и оваца били су прва добродошлица за двадесет уметника који су протеклог викенда пристигли у Пајковац. У домаћинству породице Глигоријевић, на обронцима Јухора, природа је постала атеље, а стари сеоски мотиви инспирација за нова платна. Наравно, крчкао се и специјалитет од меса дивљих и домаћих животиња, како би уметници осетили прави дух природе, али и гастрономске ризнице Шумадије.
Организатор колоније, Милан Глигоријевић, наглашава да је ове године тема била инспирисана природом и архитектуром овог краја и његове дедовине. “Тема коју смо договорили ове године са уметницима је простор у овом окружењу где се налазимо. Идеја је да се на сликама нађу куће и пејзажи из овог краја, из овог засеока где се налазимо, тако да нам је циљ да ове куће које су старијег датума отргнемо од заборава и да трајно остану на тим сликама”, нагласио је Милан.
Колонија је угостила и сликаре наиве – Драгана Глигоријевића из Јагодине, Зорана Анђелковића Кеца из Мрзенице и Милоша Лазића из Опарића, а радови настали у Пајковцу већ годинама красе изложбе широм Србије, укључујући и Музеј винарства у Александровцу током “Жупске бербе”.
Познати књижевник и песник из Пајковца, који је свој радни век провео у Параћину, али никада није заборавио где су му корени, Миодраг Миган Глигоријевић, говорио је за наш портал у свом стилу, подсетивши на значај сећања ко смо и одакле смо и зашто је значајно да се враћамо својим коренима.
“Одавно сам отишао из Пајковца, али Пајковац никако да оде из мене. Написао сам до сад једно 16 књига и у свакој је књизи неко од мојих Пајковаца који су највећи утисак оставили на мене, то су људи горштаци који су тешко живели, али знали да се сналазе у животу. Највећи утисак је на мене оставио мој деда Миленко, а који је ратовао са Турцима на Куманову, он ми је причао приче и ја сам од тих прича направио један позоришни комад (Миленко из Пајковца) који је игран по целој Србији”, рекао нам је Миган.
Учесник свих 12 колонија, Драган Глигоријевић из Јагодине, истиче да је амбијент посебна инспирација за уметнике: “Мени заиста леже овај амбијент, јер ја радим наиву, а наива је везана највише за наше село, за наше обичаје и за ту нашу стару архитектуру. Радо се враћам овде, сваку колонију сам до сада испоштовао, како због породице Глигоријевић, који су ми добри пријатељи, тако и због добре организације, амбијента и људи који долазе овде зато што се увек направи једна лепа атмосфера”, поручио је овај уметник из Јагодине.
Ликовна колонија у Пајковцу није само место стварања, већ и чување културног идентитета. Овакви догађаји враћају уметнике у завичај, подсећају на вредност старих кућа, поготову оних грађених у моравском стилу, пејзажа и прича, али и претварају их у трајне уметничке записе. Уметност овде постаје начин да прошлост остане жива и да се пренесе генерацијама које долазе.
