Драган Ивановић У 70-им годинама процвата трстеничког бокса ни фудбалери ни рукометаши нису успели на својим утакмицама да привуку већи број гледалаца, као што је то пошло за руком боксерима у чувеној “Башти” где је био постављен ринг. Долазили су ту и одлазили многи клубови, асови, живело се, кажу, боље и без већег оптерећења и имало се више времена за спортска дешавања.
У граду на Западној Морави, поготово старији суграђани, добро се сећају тих трстеничких боксерских асова, легенди, Гаје, Трубарца, Б. Копривице, Стрлета, Мије Вукадиновића, Миће Миленковића – Кенгура Дреновака, Џуке, браће Петковића Мирка и Зозе, Небојше Јевтића и других мајстора међу конопцима. Један од њих је по многим мишљењима и Светислав Селе Копривица, прва боксерска легенда.
“Мој спортски живот почео је са фудбалом, био сам голман у пионирском тиму и са другарима пикао бубамару. Једнога дана случајно сам пролазио поред сале у којој су тренирали боксери и видео шта тамо раде. То ми се допало и од тада сам стално долазио у салу и пратио њихове тренинге. Приметио ме је тадашњи тренер Миле Станић и позвао да заједно тренирамо, прихватио сам и тако сам почео да се калим и доказујем. Ја и мој партнер Миланков смо касније у рингу боксовали у уводним борбама, што се допало публици и увек су тражили да тако наступамо у Трстенику. Своје прве такмичарске борбе почео сам 1959. године у сениорској категорији, у бантам категорији. Спаринговао сам са Пецом Живковићем из Краљева, а до краја каријере 1979. године боксовао сам у велтер категорији”, прича нам Светислав Селе Копривица и наставља ову интеренсантну времепловску причу.
“Памтим већи број интеренсантних мечева имао сам их укупно 430 од којих 380 победа, 36 нерешених и 14 пораза углавном због повреда аркаде. Своју најбржу победу остварио сам у Пожаревцу где сам нокаутирао противника за само 8 секунди меча. Било је и тешких и неизвесних мечева са Јовицом Вукмировићем из београдског Радничког, који је био сличних мојим квалитетима и одбоксовали смо нерешено. Интеренсантне борбе имао сам и са Пижулом из крушевачког “14. Октобра” и да не набрајам још пуно других. Нажалост, данас нема трстеничког клуба, али традицију успешно настављају челичне даме које успешно дуже времена води бивши боксер Верољуб Манџукић Џука, заиста су успешне на такмичењима и ја им желим пуно нових победа и успеха. Ја сам пензионер и помажем коме шта треба, увек сам био такав као човек и спортиста, с вама хвала на посети и интересовању за моју каријеру”, рекао нам је на крају Светислав Селе Копривица.
По завршетку боксерске каријере Селе је радио као службеник у Општини Трстеник и увек је био љубазан и коректан при контактима са људима, завршио је и тренерски курс и са Мијом Вукадиновићем, Батком Ибровцем и Животом Дреноваком проналазио и тренирао будуће асове, све до гашења трстеничког боксерског клуба.
Такав је био и остао прва легенда трстеничког бокс клуба Светислав Селе Копривица, јунак ове наше спортске приче и данашњи пензионер, цењен и поштован у свом Трстенику и свуда где памте и сећају се тих успешних српских боксерских клубова.
