Обично после крсних слава, а у неким случајевима и раније, кад коме одговара, у селима трстеничке општине актуелан је свињокољ или, како га многи зову, “пастрмљење”. Домаћини ухранили свиње, неки једну, неки две па и више и са комшијама и рођацима пастрме.
Наша прича се догађа у селу Дубље, између Трстеника и Врњачке Бање, где се у дворишту Зорана Ивановића увелико ради, свако има свој посао, а домаћин опслужује Дејана и Тозу који пастрме.
“Овде смо данас код Зорана, замењујемо се тако када пастрмимо, он јутрос рано угрејао воду у казанима, после заклали свињу и ошурили је, Тоза скида каишеве са масним наслагама, ја их сечем на комаде и стављам у припремљени казан у коме ћемо да кувамо маст. Зоран налаже казане када треба и доноси нам шта му потражимо. Посао иде, ево удимо и месо, усољавамо га и стављамо у посуду па ће после Зоран да окачи месо и сланину у сушницу. Попијемо и по неко пиће уз рад, ваља се, домаћице нам кувају кафу, спремају ручак на коме ћемо бити после одрађеног посла. Лепо је тако дружење, шала, после код мене па код Тозе и тако”, прича нам Дејан.
Зоран је задовољан, али их послужило и лепо време за ово доба године. Када се посао заврши, следи ручак који су спремиле вредне домаћице, на коме се нађу и они који нису радили ништа око пастрме, али их позове домаћин и опет лепо. Ту су кувани купус са месом, чварци, мало кавурме, пржено месо, пиће по жељи.
Дружење за памћење, смех, шала, полако пада и ноћ, следи разлаз кућама уз поздрав и позив за даље посете једни другима. Тако је то било у селу Дубље, у трстеничкој општини, а тако је и у другим селима.
