Живомир Миленковић У Легату Милића од Мачве представљена је збирка песама др Бранка Ристића “Судилиште”, коју је прошле године објавио “Филип Вишњић” из Београда.
“Ристићеви стихови су родољубиви; стихови вере, љубави и наде; одбране од зла, насиља, лажи; затирања српских националних корена и отимања колевке српског рода и порода. То су стихови молитвеног вапаја против прогона и погрома Срба… Песме ове књиге су документарне, молитвене, прожете трпељивом патњом, сценама страдања, топлином и љубављу. Зато се песник повремено, а у другом делу књиге и потпуно, обраћа Светотворцу и Сведржитељу”, написао је, поред осталог, Тиодор Росић у својој рецензији.
Према речима другог рецензента Јеремије Лазаревића, “Бранко Ристић својим појањем, сузом која пуни око, а не истиче, молитвом коју не престаје да узвисује, како би Господу домолио оно што види, чега је сведок и над чим болује, кад му ни песма нема дно да сву бол и заприми, опомиње, све до предузимљивости да се стање надилази и мења.”
О књизи су говорили песник и директор Народне библиотеке “Јефимија” у Трстенику Верољуб Вукашиновић и књижевник Владица Радојевић, а програм је уредио и водио Небојша Лапчевић из Културног центра Крушевац.
“Косово је грдно судилиште. Косово ће увек бити наша победа – победа над смрћу. Ова књига је дубоко проживљена. Косово никада не може бити наш пораз. Можемо рећи да не можемо никада бити поражени, јер смо на страни правде и истине”, истакао је, поред осталог Бранко Ристић, који је и читао своје песме.
Бранко Ристић рођен је 15. јуна 1961. године у Великом Шиљеговцу. Основну и средњу школу похађао је у родном месту и Крушевцу. Студије књижевности и магистратуру завршио на Филолошком факултету у Скопљу. Постдокторске студије одслушао је у Софији, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Редовни је професор на Учитељском факултету у Лепосавићу Универзитета у Приштини (Косовска Митровица). Пише поезију и прозу. Бави се научним радом и преводи са бугарског, руског и македонског језика.
Објавио је књиге песама: “Анатомија једног зашто?”, ИК Икар. Параћин, 1987; “Долази чекање”, ИК Графосрем, Шид, 1993; “Ни име на себи”, ИК Нови свет Приштина, 1997; “Распет у сну”, ИК Цвет радости, Крушевац, 2000 “Молитва за Косово”, ИК Партенон, Београд, 2011; “Расечен пламен” (на бугарском језику). ИК Световете, Софија, 2014; и “Чудак”, ИК Адреса, Нови Сад, 2018.
