Редакција У спомен комплексу “Други српски устанак” у Такову крај Горњег Милановца, полагањем венаца код Таковског грма и одавањем почасти, обележена је 203. годишњица подизања Другог српског устанка.
Обележавању годишњице присуствовала је и делегација општине Варварин коју су чинили заменица председника Општине Варварин Виолета Чолаковић и начелница Општинске управе Гордана Петровић.
Државну церемонију предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић који је истакао да је Таковски устанак државотворни темељ савремене Србије и нагласио да данас “савремена Србија поклања пуну пажњу очувању достојанственог сећања на период Првог и Другог српског устанка”.
“На овом месту наша је дужност да укажемо и на потребу историјског помирења некадашњих противника, уз поштовање и пијетет према свим пострадалима у вишевековним српско-отоманским сукобима”, поручио је Станковић.
У Такову крај Горњег Милановца налази се меморијални комплекс посвећем догађајима из 1815. године, када је Милош Обреновић, након празничног богослужења у цркви-брвнари на Цвети, позвао окупљене угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу започету 1804. године под Карађорђем. Тиме је почео знаменити Други српски устанак који је водио коначном крају турске власти на овим просторима.
У оквиру комплекса, поред цркве-брвнаре, налази се и музејска поставка смештена у спомен-школи, дар краља Александра Обреновића, као и монументални споменик који приказује кнеза Милоша како полаже заклетву пред устаничким првацима.
У Такову, 23. априла 1815. године, Милош Обреновић је на скупу старешина објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од турске власти. После двомесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова. Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, према коме је признат за врховног српског кнеза.
Он је, мирним путем, пуних 15 година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру турског царства и своју власт у Србији. Хатишерифом из 1830. године Србији је призната аутономија.
