Живомир Миленковић Уз благослов Митрополита и Архиепископа крушевачког, Господина др Давида Перовића, у Музејској збирци Народног универзитета у Трстенику, обновљен је рад Кола српских сестара. Поред домаће публике из Трстеника, која је у великом броју дошла да подржи обнову рада Кола српских сестара у Трстенику, да подрже Трстеничанке, дошле су представнице Кола српских сестара из Крушевца, Александровца, Врњачке Бање, Пожаревца.
Програм је отпочео химном Кола српских сестара и наступом певачког друштва “Бошко Југовић” под диригентском палицом Тијане Бојовић. Певачко друштво је извело неколико пригодних песама, међу којима је и химна КСС у Трстенику “Зрно наде”. Текст за химну је написала завичајна песникиња Хаџи Јелена Стојсављевић, а музику је компоновао Зоран Стојановић. Централни део програма је чинило отварање ауторске изложбе “Снага доброте” кустоскиње, педагога Народног музеја Крушевац, Весне Богдановић, чланице Кола српских сестара из Крушевца.
Програм је водила Весна Кезовић Миљковић, а у оквиру програма су говориле Снежана Стајковић, председница КСС из Крушевца, Јелена Стојсављевић из Трстеника, Љубица Јотић Петковић из Крушевца и др Јасмина Живковић из Пожаревца. О историјату Кола српских сестара говорила је др Јелена Вукчевић.
“КСС основано 1903. и радило је све до 1942. године када је његов рад, за време окупације, забрањен. У годинама после Другог светског рата покушало се обновом рада Кола, али су тадашње власти рад КСС оцениле као буржоаски и реакционаран, те су потпуно забраниле рад КСС 1947. године. Најранији помен КСС Трстенику је из 1905. године, у часопису “Вардар” и његов рад се може пратити све до почетка Другог светског рата. Обнову рада КСС у Трстенику обележавамо стојећи на раменима наших претходница, жена које су се пре нас бориле и деловале у националном интересу, јер у тренутку формирања, КСС је било најпре и највише патриотско друштво. Његовом формирању претходио је рад Делфе Иванић, супруге тадашњег српског конзула у Скопљу у сарадњи са Надеждом Петровић. Оне су мобилисале целокпну српску женску јавност и организовале се у друштво коме је име дао Бранислав Нушић: Коло српских сестара”, казала је ова истакнута историчарка.
Делатност КСС је посебно била важна од 1912. до 1918. године када оне узимају активног учешћа у Првом светску рату, примарно као болничарке. Српска држава, предвиђајући ратни период, још 1910. године почиње са обукама за болничарке о чему су сачуване и фотографије на којима се виде чланице Кола из Трстеника на обуци у Крушевцу. Данас, чланице Кола српских сестара у читавој Србији и дијаспори, стоје уједињене на идејним начелима Надежде Петровић и Делфе Иванић.
Коло у Трстенику је осмислило богат програм активности у 2026. години и очекује учешће већег броја активисткиња.
