Редакција Данас се обележава Међународни дан жена, Осми март, који је настао као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца и слави се сваке године 8. марта.
Први национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. у Сједињеним Америчким Државама након декларације коју је издала Социјалистичка партија Америке, док је августа исте године организована и Међународна конференција жена социјалистичке Друге интернационале. Инспирисана америчким активностима поводом овог питања, Немица Луиз Циц предложила је организовање Међународног дана жене.
Како она није била у стању да своје идеје спроведе у дело, иницијативу за тај празник преузела је немачка феминисткиња и комунисткиња Клара Цеткин која се за права жена борила од 1889, а предлог је јавно изнела тог августа у народној кући, данас познатој као Унгдомсхусет. Прво обележавање дана било је 18. марта 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској, а овај празник је прихваћен у свим социјалистичким земљама након што је Александра Колонтај убедила Лењина да овај празник прихвати као државни. Ту праксу је преузела и послератна СССР и њене савезнице, укључујући и СФРЈ.
Као Међународни дан жена, осми март, по први пут тачно одређени датум, прихваћен је 1917. године. Уједињене нације су од 1975. године, коју су прогласиле за Међународну годину жена, и службено почеле обележавати Међународни дан жена, а у међувремену су уведене институције као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у трећој смени, иста плата за исти рад, право гласа и многе друге.
Почеци прослављања овог дана имали су јасну политичку боју, што сведочи и разгледница која се продавала у СССР. Тако на њој пише “Осми март је дан побуне радних жена против кухињске робије. Реци НЕ угњетавању и празнини духа рада у домаћинству”. Ипак, мотиви су касније измењени, па су за наредне године коришћене слике мимозе, совјетске женске биљке. Уз то је у свим државама нестала политичка нота, те Дан жена више није искључиво празник за комунисте.
