“Евроконтакт” о анализи Закона о планском систему са освртом на обавезе локалних самоуправа у његовој примени

Народна скупштина Републике Србије 19. априла ове године усвојила је Закон о планском систему којим се по први пут на свеобухватан начин уређује плански систем Републике Србије, односно управљање системом јавних политика и средњорочно планирање, врсте и садржина планских докумената које у складу са својим надлежностима предлажу, усвајају и спроводе сви учесници у планском систему, међу којима су и јединице локалне самоуправе (ЈЛС). Овом процесу велики замајац даје процес европских интеграција и додатан услов за проширење из 2014. који се тиче реформе јавне управе и економског управљања.

Удружење грађана за подршку европским интеграцијама “Евроконтакт”, као део петочланог конзорцијума на челу са Националном коалицијом за децентрализацију, реализује пројекат “Провера ЕУ стварности” чији је најважнији циљ приближавање преговора о чланству Србије Европској унији локалној јавности. “Евроконтакт” се у оквиру пројекта бави стратешким планирањем које је општеприхваћено у државама-чланицама и институцијама Европске уније, а код нас је започето увођење у последњих петнаест година.

“Стручни тим “Евроконтакта” је уз помоћ сарадника урадио анализу Закона о планском систему Републике Србије, будући да се њиме уређује стратешко планирање на локалном нивоу и јасно прописују неопходни процеси, документи и принципи који се имају поштовати. Примена Закона о планском систему почиње 19. октобра ове године и сматрамо да је веома важно да се општине и градови упознају са његовим садржајем и обавезама које треба да преузму у циљу пуне примене Закона”, истиче председник овог Удружења Ненад Крстић.

“Општа оцена је да Закон доноси значајан квалитативни напредак, те да по први пут имамо свеобухватно уређено управљање јавним политикама на нивоу државне управе и јединица локалне самоуправе. Припремљен је након ширег трогодишњег консултативног процеса, а у пакету с њим припремљени су и Предлози уредбе о методологији за управљање јавним политикама као и Предлог методологије за израду средњорочних планова органа државне управе, чије је усвајање планирано до почетка примене закона”, објашњава координатор пројекта испред “Евроконтакта” Радош Кандић.

Када су у питању јединице локалне самоуправе, Закон о планском систему прописује обавезу доношења планских докумената, међу којима је најважнији План развоја јединице локалне самоуправе, дугорочни документ развојног планирања који усваја скупштина ЈЛС за период од најмање седам година. План мора да почива на анализи тренутног стања, укључује визију и јасне циљеве развоја са приоритетизацијом циљева. Све јединице локалне самоуправе су обавезне донети План развоја, најкасније до 1. јануара 2021. године.

Новим законом обавеза ЈЛС постаје и годишње извештавање о спровођењу плана развоја, као и трогодишње сумирање учинака о чему општинско, односно градско веће подноси извештај скупштини на усвајање. Законска обавеза је и објављивање свих планских докумената али и годишњих извештаја и то тако да континуирано буду доступни јавности.

Закон предвиђа да сви конкретни документи, а тиме и касније конкретне активности, суштински проистичу из дефинисаних јавних политика на које пак могу да утичу све заинтересоване стране. Обавезан је транспарентан процес консултација у свим фазама израде документа јавних политика, са свим заинтересованим странама и циљним групама, укључујући и удружења и друге организације цивилног друштва, научноистраживачке или друге организације, водећи рачуна да се омогући остваривање појединачних правних и других интереса свих заинтересованих страна и циљних група, уз истовремену заштиту јавног интереса.

Потенцирање на квалитету процеса, а тиме и резултата планирања, закон потврђује обавезом спровођења анализа које претходе (еx-анте анализа ефеката) и које следе (еx-пост анализа ефеката) након спровођења јавних политика. Приметно је да се истиче потреба периодичне провере компетентности Плана развоја те јасне процедуре за евентуалне измене, у складу са променама приоритета, спољних или унутрашњих услова. Одлуку о процени потребе и доношењу детаљнијих секторских стратегија закон је препустио ЈЛС.

“По закону јавне расправе су обавезне за документа јавне политике, што је веома похвално и треба да доведе до бољег квалитета усвојених докумената. Међутим, наше је мишљење да је потребно ближе дефинисати у којим случајевима се јавна расправа не спроводи, будући да је у члану 36 став 5 Закона наведено да “Влада ближе уређује начин спровођења јавне расправе о документима јавних политика, њено трајање и у којим случајевима се јавна расправа не спроводи”. Поред тога, нигде није дефинисана дужина трајања јавне расправе нити рокови за њено одржавање. Ово је неопходно ближе одредити у подзаконским актима да би се избегле могуће манипулације, односно произвољно тумачење Владе”, закључио је Кандић на конференцији за новинаре у Крушевцу.

Једна од суштинских промена је што закон уводи систем одговорности за резултате и ствара оквир за мерење ефикасности рада у јавној управи, док су у “Евроконтакту” константовали да је као мањкавост закона и реалан изазов за његово доследно спровођење то што нису предвиђене било какве казнене мере за не поштовање прописанога.

“То је једини већи разлог за забринутост стручног тима и сарадника “Евроконтакта” који су, као и већина организација цивилног друштва упућених у стратешко планирање, овај закон дочекали са оптимизмом и на локалном нивоу у Србији у јединицама локалне самоуправе у Расинском управном округу и стога смо урадили анализу Закона, са посебним освртом на обавезе општина и градова у његовој примени. Обзиром да је стратешко планирање, односно планско управљање јавним политикама, одомаћен процес у ЕУ одлучили смо да нам буде у фокусу. Полазиште је начињено још прошле године анализом стања стратешког планирања у локалним самоуправама Расинског округа. Корак даље ће бити детаљнији приказ примера позитивне праксе чиме ћемо помоћи свим заинтересованим странама које учествују у тим процесима, а нарочито онима који ће у складу са новим Законом морати још интензивније приступити стратешком планирању, односно управљању јавним политикама”, чуло се на конференцији за новинаре.

“Допринос у овим активностима дао је и наш локални партнер Агенција за регионални развој Расинског округа, а општини Трстеник и њиховој канцеларији за ЛЕР смо искрено захвални на партнерској сарадњи. Верујемо да ће управо процеси и резултати стратешког планирања у овој општини од 2010. године, након завршетка анализе, бити пример позитивне праксе”, поручују из “Евроконтакта”.

Пројекат “Провера ЕУ стварности” је финансијски подржала Београдска отворена школа кроз пројекат “Цивилно друштво за приступање Србије Европској унији”, који реализује уз подршку Краљевине Шведске. У реализацији пројекта подршку Удружењу “Евроконтакт” пружају Општина Трстеник и Агенција за регионални развој Расинског округа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *