Трећа по реду културно историјска манифестација “Свето место помирења” 3. септембра у Орашју

У организацији Општинске библиотеке Варварин и храма Светог Јована Крститеља у Орашју ове године биће одржана трећа по реду манифестација културно – историјског карактера “Свето место помирења”.

Ово културно дешавање заказано је за недељу, 03. септембар, у порти цркве у Орашју, у 9 часова стартоваће колонија акварелиста и јавни час за децу, а након тога, од 13 часова и Драмско поетски програм у коме ће учествовати проф. др Радивој Радић, историчар из Орашја Иван Јовановић, парох орашки протојереј Братислав Петровић, прота јасички хаџи Иван Милановић, песници Књижевног клуба “Моравски токови” из Трстеника и Удружења песника Србије “ПоезијаСРБ” из Крушевца.

Манифестација “Свето место помирења” тај назив носи баш зато што су се на тој локацији, по предању, пре нешто више од 700 година, после вишегодишњег грађанског рата, помирили српски владари из лозе Немањића, браћа Стефан Урош II Милутин и Стефан Драгутин и након чега је краљ Милутин подигао манастир на том месту, а на темељима знатно старије грађевине.

Летопис цркве Светог Јована Крститеља у Орашју, који се чува у црквеној библиотеци, говори да је манастир саградио српски краљ Милутин у XIII веку, који је у своје време најпре подигао предњи део храма (источни део), а да је припрата дело Обреновића. Манастир је био живописан и имао је и своје конаке који су постојали до Велике сеобе Срба за време Арсенија Чарнојевића, пећког патријарха када је манастир разорен и попаљен.

После “Свиштовског мира” у доба Мустафе паше народ је на иницијативу братства калуђера манастира Каленића обновио манастир у Орашју и од тада па све до краја II светског рата био је метох манастира Каленић. По завршетку I српског устанка манастир је разорен, а народ је цркву врло брзо обновио и поправио јер је већ 1815. године имала свог свештеника попа Огњана који окупљеном народу чита писмо о позиву на устанак.

4 1 оцена
Гласање за чланке
Претплати се
Обавести ме о
guest

0 Коментари
Повратне информације
Прикажи све коментаре
0
Ваш коментар на ову вест?x