Велика сала Руског дома била је тесна да прими све који су желели да чују причу о једној мање познатој, али изузетно важној историјској теми – руској белоемиграцији у срезу Трстеник између два светска рата. Предавање је одржала др Јелена Вукчевић, историчарка, која је током вишегодишњег истраживања осветлила улогу руских избеглица у обнови Србије након Великог рата.

У излагању које је привукло велику пажњу публике, др Вукчевић је по први пут представила ширу слику живота руских емиграната у Трстенику, малом градићу у централној Србији, који је, након Октобарске револуције, постао дом једној колонији тзв. беле емиграције.

“Имала сам заиста велику част и задовољство да представим део свог рада о том периоду у Трстенику, где су руски емигранти оставили дубок траг. То су били високо образовани људи – учитељи, лекари, инжењери, свештеници, уметници – који су, иако прогнани, доносили новине и доприносили напретку нашег друштва”, рекла је Вукчевић.

Како је навела, историјски је значајно што је Србија, иако разрушена и опустошена после Првог светског рата, пружила уточиште за преко 40.000 руских избеглица. Више од 76 одсто њих били су високо образовани – што их је чинило најобразованијом мањином у земљи у том тренутку.

Истраживање др Вукчевић већ је публиковано у пет научних радова, али је њен циљ да ову тему приближи широј јавности. У Трстенику су руски емигранти учествовали у изградњи прве електране 1922. године, радили као учитељи, геометри, хоровође, лекари и свештеници. Међу њима су биле и прве школоване медицинске сестре и зубарке у том крају.

На предавању су били присутни и потомци Валеријана Матвејева, руског архитекте који је пројектовао прву зграду забавишта у Трстенику, у којој се данас налази Музејска збирка. Модератор вечери била је Јелена Стојсављевић, а пред публиком је већ најављено ново предавање у Трстенику, заказано за мај месец.