Никола Петровић У порти храма Преображења Господњег у центру Бачине одржана је традиционална, 24. по реду, манифестација “Дан Драгића М. Јоксимовића”. Организатори ове манифестације су Месна заједница Бачина и Општинска библиотека “Варварин”, наступили су и чланови КУД-а “Дејан Милетић”, а догађају је присуствовала и народна посланица у Народној скупштини Републике Србије Миљана Милојевић.
Директорка Општинске библиотеке “Варварин” Виолета Капларевић, поздравивши присутне, оценила је да је тема овогодишње манифестације “Дан Драгића М. Јоксимовића”, посвећена духовном и културном наслеђу у средњовековној уметности Србије, најбољи пример како се могу спојити традиција, уметности и свакодневица, а како би оплеменили и себе и заједницу у којој живимо и којој припадамо.
“Велико задовољство свих нас из Општинске библиотеке “Варварин” је што смо, као чувари тог културног наслеђа и идентитета, део овог догађаја и наш задатак је да подржимо овакве догађаје, да их чувамо, преносимо младима и овај догађај је и тренутак да градимо темеље неке будуће културе сећања”, поручила је директорка Капларевић.
Она је исказала и велику захвалност књижевнику и истраживачу прошлости Ђорђу Петковићу из Параћина коме је, у име Општинске библиотеке “Варварин”, уручила Захвалницу за изузетну посвећеност, предан рад и несебично залагање у оснивању манифестације “Дан Драгића М. Јоксимовића”.
У програму су учествовали и Ђорђе Петковић, који је говорио о почецима ове манифестације и подсетио на људе који су, заједно са њим, покренули догађај који сећа на познатог и признатог српског адвоката и политичара из Бачине, библиотекарка Весна Петровић која је истакла да се ове године обележавају два важна датума – 205 година од оснивања школе у Бачини и 95 година од посете Светог владике Николаја Велимировића овом селу, али и историчар Бојан Томић из Варварина који је одржао предавање на тему “Бачина у популарној култури”.
Томић се, у свом излагању, осврнуо и на прво помињање Бачине у писаним документима, тачније у Хиландарској повељи 1411. године, али и подсетио на догађаје из 1942. године када се у овом селу крио познати југословенски колекционар и трговац уметничким предметима, јеврејског порекла, Ерих Шломовић.
“Управо тај догађај, период скривања Ериха Шломовића у Бачини, је централни мотив за многе ствари у популарној култури када је Бачина у питању, попут филма “Донатор” Вељка Булајића из 1989. године, друга ствар у популарној култури, опет везано за Ериха Шломовића, је роман Моме Капора који је написао 2004. године “Досије Шломовић”, тако да се и филм и роман односе баш на то кријумчарење слика и колекционарство. Много више је Бачину у књижевности винуо Срђан Серж Милановић и око његовог романа, који је издат 2021. године, “Плави гавран” и нико од њега није боље представио Бачину у књижевности”, навео је Томић.
Предавање на тему “Хлеб наш насушни на српским средњовековним фрескама (духовна димензија хлеба и његова улога у друштвеном животу средњовековне Србије)” одржала је историчарка уметности Марина Лукић Цветић из Краљева. Она је нагласила да је у Бачини боравила неколико пута, али и да је урадила текст о цркви Преображења Господњег, у оквиру сакралних објеката општине Варварин, оценивши да се ради о бисеру који су оставили еминентни руски уметници, архитекта Василиј Михајлович Андросов и сликар барон Николај Мајендорф.
“Црква заиста заслужује ову конзервацију и велика ми је жеља да се потрудим да наставим да пишем о њеном прелепом сликарству, јер то је најлепши период нашег сликарства, заправо буђење националног стила са српском националном тематиком, ова црква залсужује много тога и тек има да нам исприча своју причу”, нагласила је Марина Лукић Цветић.
Драгић М. Јоксимовић рођен је 18. јула 1893. године у Бачини. Био је српски политичар и адвокат. Основну школу је завршио у родном месту, а по завршетку Гимназије у Крушевцу и Београду, уписао је Правни факултет 1912. у Београду, који је завршио по окончању рата. Још као студент је био члан Самосталне радикалне странке, а од оснивања – Демократске странке. Био је председник Студентског демократског клуба, сарадник часописа “Будућност” и уредник омладинског листа “Слобода”.
Међу свим студентима, Јоксимовић је био један од најспретнијих и најбољих говорника, који је својој логици и свом беседништву давао далеко мању цену, него су му је давали противници. Након студија отишао је на стручно усавршавање у Франкфурт (Немачка), где стиче звање доктора економско-финансијских наука.
Од 1927. до 1928. био је на месту шефа кабинета Министарства трговине и индустрије, а потом кмет правник Београдске општине. Након тога отишао је у адвокатуру, којом ће се успешно бавити до краја живота и постати један од најбољих српских адвоката свих времена.
Јоксимовић је више пута биран за Народног посланика у Народној скупштини Краљевине Југославије. Године 1932. покренуо је Темнићки зборник. Најпознатији је као бранилац генерала Драгољуба Михаиловића током “Београдског процеса” 1946. године.
