Редакција Преминуо је Радош Смиљковић, универзитетски професор, политичар, дипломата и један од оснивача Социјалистичке партије Србије. Смиљковић је преминуо у 91. години, оставивши иза себе богату академску, политичку и дипломатску каријеру. Био је у браку са супругом Хаснијом (1934—2017), рођеном Камешничанин, има синове Срђана и Игора.
Рођен 29. септембра 1934. године у Почековини код Трстеника, Смиљковић је 1952. завршио Учитељску школу у Јагодини, а потом је дипломирао на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду 1959. године. Постдипломске студије завршио је 1964. године на Вишој школи политичких наука, где је четири године касније одбранио докторску дисертацију под називом “Савез комуниста у самоуправљању”.
Највећи део свог радног века провео је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, где је од 1961. године радио као асистент, предавач, доцент, ванредни и редовни професор политичке социологије. Током каријере обављао је и дужности шефа катедре и декана Факултета у периоду од 1985. до 1987. године, а био је и председник Савета Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Политичку каријеру започео је рано, постајући члан Комунистичке партије Југославије 1950. године, са свега 16 година. Од 1968. до 1974. године био је посланик у Савезној скупштини СФРЈ, након чега је обављао више високих функција у Савезу комуниста Србије, Савезу комуниста Југославије и Социјалистичкој партији Србије.
Значајан траг оставио је и у дипломатији. Био је амбасадор Савезне Републике Југославије у Бугарској од 1993. до 1998. године, а затим и у Аустрији од 1999. до 2000. године.
Током дуге научне каријере, Радош Смиљковић објавио је више од 20 књига и око 200 научних радова из области политичког и самоуправног организовања, као и улоге Савеза комуниста.
Међу његовим најпознатијим делима су “Организационо-политичка изградња Савеза комуниста Југославије”, “Радничка класа – партија”, “Друштвено-политичке организације у СФРЈ”, “Политичка социологија”, “Странке и политика”, као и “Преломне године”, “Србија у империјалним сударима” и “Дипломатски записи Београд-Беч”.
