Лазар Станојевић из Падинске Скеле победник овогодишњег Фестивала хармонике “Жилићеви дани”

Други реду реду Фестивал хармонике “Жилићеви дани” одржан је у недељу у Великој сали Општинске библиотеке Варварин, уз учешће више од 50 такмичара из целе Србије, али и из Румуније и Републике Српске, који су се такмичили у шест категорија и две категорије дуета. Стручни жири, под руководством Уметничког руководиоца Народног оркестра РТС-а Владе Пановића, који су чинили и проф. др Димитрије Големовић и Новица Николић Патало, оцењивао је све учеснике и прогласио победнике.

Свеукупни победник Фестивала, добитник “Жилићевог мајсторског писма”, је Лазар Станојевић из Падинске Скеле (Општина Палилула, Град Београд), иначе победник у категорији сениора, а изабрани су и учесници Међународног такмичења “Прва хармоника Србије”, које се већ 62 године организује у Сокобањи. Поред пехара, победници у свим појединачним категоријама добили су на поклон и књигу “Конструкција и акустика савремене концертне хармонике”, аутора проф. др Љубомира С. Лукића.

Иницијатор Фестивала, Жељко Дамњановић, поздравио је присутне и нагласио да је темнићки крај хармоникашки “осињак”, пре свега због Драгана Матића Жилића, освајача чак три признања “Прва хармоника Југославије”, у чију част је и покренут овај Фестивал. На бини је била изложена и стара Жилићева “далапа”, прави раритет, хармоника стара скоро сто година, а такмичење је пратио и директор Фестивала “Прва хармоника Србије” Војкан Никодијевић.

“У Драгановом родном селу имамо врсне хармоникаше, Данила и Србу Мишковића, Андрију Куту Јовановића, нашег Дарка Антића, имамо Мому Крстића, преко Мораве Драгослава Дракчета Поповића и Љубу Радосављевића, освајаче “Прве хармонике Југославије” у Сокобањи, имамо и Синишу Матејића, који нажалост није више са нама, један плодоносни хармоникаш и уникатни бисер нашег краја, па кад кренемо ка Крушевцу, ту је мој мајстор Аца Ћирковић и Ђурица Ћирковић и, наравно, ту је наша краљица Радојка Живковић из Глободера”, навео је Дамњановић.

Он је нагласио да је овај Фестивал покренут како би се одбранила част српске хармонике, да се очувала традиција, да се искорени неукус и да се свира оно што су иза себе оставили стари хармоникаши, а оставили су велики аманет и велико наслеђе.

Председник жирија и Уметнички руководилац Народног оркестра РТС-а Влада Пановић је изразио жељу да се наредне године један овакав догађај организује и у Крушевцу, граду одакле је потекла Радојка Живковић, великан кога Србија није никада имала на пољу хармонике. “Она је нешто врло, врло специјално и то не зато што је жена, већ зато што је то таленат који се рађа једном у 200 година”, поручио је Пановић.

“Прошле године смо имали доста такмичара и то је добро што смо имали једну масовну манифестацију и ове квалификације за Сокобању ће, надам се, прерасти у нешто много веће током година. Сви такмичари данас овде су победници, јер у данашње време свирање хармонике и бављење уметношћу је заиста племенита ствар, поред свих ових ружних ствари које нас окружују. Деца и млади људи треба да се баве хармоником, јер је то нешто најлепше, једна од дивних ствари која може у животу да вас снађе, а то је музика”, рекао је Влада Пановић.

Манифестацији су присуствовали и заменик председнице општине Александар Павић, председник Скупштине општине Варварин проф. Саша Живадиновић, помоћник председнице општине Немања Чолић, али и естрадни уметник Радиша Урошевић и велики број уметника из области народне музике и света хармонике. Да похвалимо и ученике Секције младих предузетника Средње школе Варварин који су дали свој допринос реализацији Фестивала.

Драган Матић Жилић је на првом фестивалу “Прва хармоника Србије” у Сокобањи, пре тачно 60 година, освојио прво место, а затим и прво место на фестивалу “Прва хармоника Југославије” 1965. године. На истом фестивалу 1967. године, по трећи пут, осваја прво место, у дуету са легендарним Новицом Неговановићем.

Сарађивао је са великим бројем музичара, као што су: Радојка и Тине Живковић, Рајче Гавриловић, Марисав Мара Јовановић, Живојин Ђукић, Милисав Милић Болић, Радисав Диса Поповић, Драгослав Поповић. Са Драгомиром Петронијевићем из Бошњана био је нераздвојан. Њих двојица су сарађивали 42 године, живећи као браћа. Пратио је познате певаче на концертима широм Југославије, а једно време је наступао у југословенској кафани у Немачкој, у Штутгарту, заједно са Цунетом Гојковићем.

Компоновао је велики број народних кола и песама: „Жилино коло“, „Бошњанка“, „Душанкино коло“, „Матићево“, „Тојићево“, „Шокорско“, „Веричино“, „Сејкино“, „Миладиново“, „Светино“, „Јагодинка“, „Крушевљанка“, „Дођи, драга, у Врњачку Бању“, „Ја заволех тебе, драга“, „Београде, граде мили“, „Комшинице преко пута“… Са Зораном Пејковићем и Михајлом Миловановићем Цигом снимио је једну плочу, а са својим ансамблом снимио је и прву верзију песме „Скелеџијо на Морави“ 1967. године, коју су отпевали Петар Танасијевић и Тома Ђорђевић Расинац.

4.5 2 гласова
Гласање за чланке
Претплати се
Обавести ме о
guest

0 Коментари
Повратне информације
Прикажи све коментаре
0
Ваш коментар на ову вест?x