Дан словенске писмености и културе, 24. мај, када се славе светитељи Ћирило и Методије, Општинска библиотека “Варварин” прославља и као свој дан. Обред сечења славског колача обавио је Архијерејски намесник темнићки, јереј Ивица Сврзић, док је овогодишњи колачар Зоран Карић славски колач предао Весни Томић.

Свечаности су присуствовали председница општине др Виолета Лутовац Ђурђевић, саветник министра науке, технолошког развоја и иновација Зоран Томић, народна посланица у Народној скупштини Републике Србије Миљана Милојевић, заменик председнице општине Александар Павић, председник Скупштине општине Варварин Саша Живадиновић, помоћница председнице Марија Брајовић, као и директори јавних предузећа и установа из Варварина и Крушевца.

Директорка Општинске библиотеке “Варварин” Виолета Капларевић подсећа да су Ћирило и Методије просветитељи и утемељивачи словенске писмености и културе. “Као установа која негује и баштини писану реч, знање, образовање и духовне вредности, наш рад има и већу одговорност и захвалност управо овим светитељима који су оставили неизбрисив траг у историји нашег народа, али и читавог словенског света”, нагласила је директорка Капларевић.

Она је истакла да Ћирило и Методије нису били само творци глагољице и зачетници словенске писмености, већ да су били симбол визије која превазилази векове. “Они су били симбол визије просвећивања, знања, затим повезивања народа, очувања идентитета кроз писмо и језик. Кроз заоставштину који су нам оставили имамо одговорност да наша Библиотека буде место сусретања знања, дијалога и слободне мисли. Данас више него икада нам је потребно и јединство и мудрост, али и све вредности у које верујемо и које нас спајају”, поручила је директорка Општинске библиотеке “Варварин” и упутила захвалност свим гостима који су пружили подршку овој установи у култури, јер тим чином све подсећају колико је ова установа снажна и јака и колико запослени у култури верују у мисију културе.

Апостоли и јеванђелисти, солунска браћа Ћирило (Константин) и Методије (Михаил) су у 9. веку започели велики мисионарски рад увођења писмености и ширења хришћанства међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији. Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенској писмености, што је било прво политичко освешћивање Словена у историји.

Сваки од браће има свој дан, а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије. Од 2019. године 24. мај се обележава као државни празник – Дан словенске писмености и културе.