Зимско рачунање времена у Србији и већини европских земаља почиње у недељу, 28. октобра 2018. године, померањем казаљки за један час уназад, што значи да би у недељу ујутру у 3:00 часа часовници требало да показују да је 2:00. Зимско рачунање времена траје до последњег викенда у марту, када почиње летње рачунање времена.
Европска комисија предложила је 12. септембра да се такво полугодишње померење сата укине, а уколико тај предлог изгласају Европски парламент и Савет Европе, сат ће последњи пут бити померен најкасније 31. марта 2019, односно 27. октобра наредне године.
На основу Закона о рачунању времена, час који се 28. октобра, због померања за један сат уназад појављује два пута између два и три сата, означава се први пут као час 2А, а други пут као час 2Б.
Прелазак на летње и зимско рачунање времена први пут је забележен 1916. године у земљама северне Европе ради уштеде енергије, јер се период дневног светла са раних јутарњих часова премешта на вечерње, док је летње рачунање времена код нас први пут уведено 27. марта 1983. године. Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра, на основу одлука које је доносила Влада, а 2006. је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено је с Европском унијом.
Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, уз образложење да се тиме “продужава” дан, омогућују уштеде у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.
