Драган Ивановић Сваке године, па и ове, на православни празник посвећен Светој Јелени у Трстенику се одржава вашар. Долазе људи из разних места, продавци излажу своју робу по приступачним ценама, цењкају се са купцима који пролазе и разгледају, неки купују, неки у хладовини испијају пиће, друже се, причају о свему и свачему. Срећу се том приликом и рођаци, пријатељи, они који се не виђају често.
Продавци изложили широк асортиман робе, негде су цене исписане, а негде се мора питати за цену, купци највише купују гардеробу, мајице, кошуље, чарапе, завесе, пешкире, купује се и гвожђурија, алати, секире, ашови, мотике, плетене корпе и друго.
“Ја и супруга редовно вашаришемо, има брате свега само пара нема, све поскупело, вашар је шанса да се нешто купи и по сниженим ценама, у продавницама и бутицима је роба скупа и тамо нема погађања”, каже Милорад из Горње Омашнице. “Жена купила завесе и унучићима по нешто, ја купио нешто алата и тако”, додаје Милорад.
Некада су биле и шатре са музиком, више је било и народа, сада је све другачије. Децу, кажу неки, сада немаш чиме да изненадиш и обрадујеш, чим се роди угледа телевизор, мобилни телефон, слаткиши су исто тако привлачни, сладолед, шећерна вуна.
“Купио сам кауч и фотељу, жена купила тепих, па кад дођемо кући да опремимо собу, да померимо старо, а да убацимо ово ново и тако, прошле године смо купили судоперу, тако уштедимо од пензије и купујемо”, каже Миладин из Чаира.
И тако, што каже Радашин, прође и овај вашар. Следећи је у августу, а после у октобру на Светог Тому, видећемо како ће онда бити, Боже здравља. Сликали смо, причали са купцима и продавцима и направили ову скромну причу са трстеничког вашара.
