Обележена 24. годишњица страдања недужних цивила на Варваринском мосту у злочиначкој НАТО агресији

Трагично и недужно страдалим Варваринцима у НАТО бомбардовању 30. маја 1999. године поред спомен обележја крај Велике Мораве, одржан је помен и положени су венци. Тог дана страдало је десет недужних цивила, а тридесетак је рањено. Авиони НАТО-а бомбардовали су мост у Варварину 30. маја 1999. године у два наврата.

Била је недеља, пијачни дан и православани празник Свете Тројице. Према насумичним проценама, на пијаци, близу моста, било је око хиљаду људи. Дотадашњи мирис липа, по коме је ова питома српска варошица позната и пријатни пролећни празнични дан заменио је мирис недужно проливене крви, грађана, цивила, деце.

Године пролазе, али бол и сећања не бледе. Посебно се врате на овај дан. Сета на лицима окупљених Варваринаца је видна. Породице, пријатељи и родбина недужно страдалих своју бол носе како најбоље умеју и знају. Али нико не заборавља. Чини се ни Велика Морава. Хук ове јаке и ћудљиве реке ових дана је јачи.

Међу убијеним цивилима била је и петнаестогодишња Сања Миленковић, ученица математичке гимназије у Београду која је била и најуспешнији ученик у досадашњој историји Варварина. Док је служио литургију у цркви Успенија Пресвете Богородице и потрчао да помогне парохијанима, страдао је и свештеник Миливоје Ћирић.

“То је дан који је променио мени живот, мојој породици, па и целом Варварину. Десило се нешто незамисливо. Да неко може да види да су ту људи и да их убија”, дрхтајућим гласом започиње разговор за “Политику” Верица Ћирић, ћерка покојног свештеника Миливоја. “Као да је било јуче, сећања су толико јака, јер је тако био један посебно несрећан дан за све нас”, каже Верица, тихим, дрхтајућим, али достојанственим речима.

На мосту су страдали и Милан Савић, Војкан Станковић, Тола Апостоловић из Варварина, Зоран Маринковић, Стојан Ристић и Драгослав Терзић из Села Варварин, Ратобор Симоновић и Ружица Симоновић из Доњег Катуна.

На спомен обележју, након помена недужним жртвама и полагања венаца, пригодни говор одржала је председница општине Варварин, др Виолета Лутовац Ђурђевић, а обележавању 24. годишњице злочина у Варварину присуствовали су и државни секретар у Министарству унутрашњих послова, Жељко Бркић и делегација Министарства одбране.

“Тај горки 30. мај 1999. године Света Тројица, недеља препуна варошица људи, Сунце и онда прасак бомбе. Тренутак тишине, коју парају јецаји повређених. Да се историјска мисао освести потребно је бити само човек, а човек има знање сећање, емоцију, емпатију и кад год се над нашим народом надвије црни барјак, човек мора да се саосећа и да туђу патњу прими као своју личну. Сведоци смо немилих догађаји у прошлости, али у садашњости као да смо судбински предодређени за патњу и бројна су нам рањива места, а као што нас велики Шантић рече: “Мене све ране мога рода боле, у мени цвиле душе милиона, у нама мора постојати снага којом се осети патња, патња из које измиче и утеха”. Исконска борба добра и зла матрица које ставља на пробу све народе овога света, силе рушитеља не смеју бити јаче од силе градитеља и од снаге праштања не
постоји зло толико велико и толико јако да може поразити дух једног народа. За сваку годишњицу наглашавамо да су све преживеле муке наше горко наслеђе и управо та “чаша жучи” помаже нам да изградимо мерила по којима процењујемо свет. Заборава не сме бити, за наше страдалнике увек ће бити места у нашим сећањима, а трудићемо се да поколења које долазе јасно разликују добро од зла и да заувек освесте став да анђели који бацају бомбе никако не могу бити “милосрдни” анђели”, рекла је председница општине Варварин др Виолета Лутовац Ђурђевић.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић је окупљенима поред моста, на спомен обележје недужно страдалим цивилима, поручио и да се овог 30. маја сећамо, или чувамо сећање на невино страдале жртве за време НАТО агресије на овоме месту.

“У име Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања, у име министра Николе Селаковића, који је и председник Владиног одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, одајемо пошту цивилима који су невино оставили своје животе и трагично их изгубили у нечему што је неко звао “Милосрдни анђео”. За време НАТО агресије 552 војника, тада Војске Југославије, изгубило је своје животе, преко 5.000 је рањено, 457 припадника полиције изгубило је своје животе, преко 3.000 рањено, погинуло је преко 2.500 цивила на територији некадашње Савезне Републике Југославије. Преко 2.300 ваздушних напада и удара, 19 најразвијенијих економски индустријски земаља света спојених у једну војну алијансу  под називом НАТО и ми, нешто мало старији, се сећамо свега тога и сећамо се не само ових жртава, него се сећамо свих оних жртава које је српски народ дао у борби за слободу и за очување слободе отачаства. Ова борба и ове жртве на овоме месту овековечују нешто што траје већ скоро 200 година, још с краја 18. века, у 19. веку, а највише почетком 20 века у ратовима које је Србија водила, ослободилачким ратовима и ту треба да имамо на уму када говоримо да ми никада нисмо водили освајачке, него само одбрамбене и ослободилачке ратове” рекао је, између осталог, Антић.

По завршетку пригодног програма и говора, традиционално, венац је у Велику Мораву бацио ђак генерације Средње школе Варварин, Стефан Јосифов. На спомен обележје на обали Велике Мораве цвеће и венце су положиле породице страдалих, државни секретари у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић и у Министарству унутрашњих послова Жељко Бркић, делегација Министарства одбране, припадници Војске Србије – команда Крушевачког гарнизона, делегације градова и општина из Расинског округа, делегација СУБНОР-а, као и представници школа, предузећа, установа, политичких странака, удружења…

5 1 оцена
Гласање за чланке
Претплати се
Обавести ме о
guest

0 Коментари
Повратне информације
Прикажи све коментаре
0
Ваш коментар на ову вест?x