Никола Петровић Поводом 8. марта, Међународног дана жена, Општинска библиотека “Варварин” организовала је у Мултимедијалној сали књижевно вече са новинарком и књижевницом Бранкица Дамјановић, које је окупило бројне љубитеље писане речи. Програм је био интерактивног карактера, па је публика имала прилику да се упозна са животом ауторке, њеним књижевним путем и начином стваралаштва, као и са порукама које кроз своја дела упућује читаоцима.
Модератор вечери била је Јелена Ђорђевић, а кроз разговор са гошћом Бранкицом Дамјановић, посетиоци су сазнали више о темама које прожимају њене књиге, инспирацији за писање и искуству које је стекла током дугогодишњег бављења новинарством и књижевношћу. У изјави за наш портал гошћа Варварина истиче да су њена публика и мушкарци и жене, нагласивши да јој је задовољство што је у Варварину у публици било више мушкараца, него у неким другим местима.
“Ја не пишем ни за жене, ни за мушкарце, ја сам од оних аутора који бране универзалне животне вредности – љубав, саосећање, доброту, колико је све то данас, чини ми се, у неком дефициту, па можда је баш зато моја потреба снажнија да о томе пишем. Не могу да кажем да сам то планирала, то је, једноставно, наишло пре десетак година као снажна инспирација и ја јој удовољавам све ово време, испоставило се да људи то воле да читају, махом су жене, али има и мушкараца. Вечерас, после књижевне вечери у Варварину, могу да кажем да сам јако задовољна зато што је публика била изузетна, изузетно су реаговали и сарађивали и то аутору много значи, јер на тај начин добија потврду да то што ради заиста има смисла”, рекла нам је Бранкица Дамјановић.
Бранкица Дамјановић је српска књижевница и новинарка рођена у Приштини. Током 1999. године, за време рата на Косову и Метохији, преселила се у Пирот, где је девет година радила као новинарка на локалној телевизији. Новинарством се бавила две деценије, а професионално искуство стицала је и радећи на Радио-телевизији Србије. Ауторка је и неколико приручника намењених новинарима. Данас живи и ствара у Београду.
Њена прва збирка кратких прича “Добро је” објављена је у више издања и штампана у 10.000 примерака, што сведочи о великом интересовању читалаца. Књига “Не бих ово могла без тебе” добила је признање Новосадског књижевног клуба за најбоље прозно остварење у 2015. години.
Током своје књижевне каријере објавила је и дела “Мој син Јован” (2011), “Рукопис мога брата” (2016), “Рекла ми је волим те” (2018) и “Сетило се мајке” (2020), која су додатно учврстила њено место на савременој српској књижевној сцени.
Из Општинске библиотеке “Варварин” истичу да је овај сусрет са читалачком публиком био леп начин да се Међународни дан жена обележи у духу културе, књижевности и разговора о снази писане речи.
