Драган Ивановић У Специјалној болници за интерне болести у Врњачкој Бањи завладали су туга и бол поводом преране смрти Вeрице Поповић, дугогодишње медицинске сестре ове здравствене установе. Преминула је у суботу, 7. фебруара, након што јој је изненада позлило током вечерње смене на радном месту.
Вeрица Поповић рођена је 31. децембра 1977. године у Приштини. По завршетку средње медицинске школе, 1996. године засповала је радно однос у Дому здравља у Врњачкој Бањи, а од 2001. године била је запослена у Специјалној болници за интерне болести. Током година обављала је бројне одговорне послове – радила је као сменска сестра, одговорна сестра, као и у коронарној јединици.
Колеге је памте као изузетно савесног и посвећеног здравственог радника. Све задатке извршавала је одговорно и на време, са пажњом и поштовањем према пацијентима. Била је цењена и вољена у колективу, а о њој се говори искључиво речима поштовања. Поред професионалних квалитета, истицала се и као одана мајка, ћерка, пријатељ и комшија. Красиле су је озбиљност, искреност, уредност и спремност да свакоме пружи подршку и разумевање.
Њен изненадни одлазак дубоко је потресао све запослене у болници, како садашње тако и бивше колеге. На врњачком гробљу испраћена је на вечни починак уз присуство великог броја сарадника, породице и пријатеља, уз свеће, цвеће и искрене сузе.
Од Вeрице се у име колектива, али и у име породице, рођака, кумова, пријатеља и комшија, опростила вршилац дужности директорке Специјалне болнице др Вања Балшић. У свом обраћању истакла је да ће Вeрица заувек остати у мислима, срцима и молитвама свих који су је познавали и који су сведочили њеној борби за породицу, децу и пацијенте, као и њеној личној борби са болешћу.
Др Балшић је нагласила да је Вeрица својим радом, племенитошћу и истрајношћу заслужила љубав и поштовање, те да за њу предаја никада није била опција. Није се освртала на препреке и тешкоће, нити на сопствене здравствене проблеме, већ је своје обавезе извршавала одговорно и савесно.
Изражена је и нада да је сада пронашла мир и одмор од свих болова, као и да са бољег места бди над својом децом, ћерком Слађаном и сином Николом, које је волела изнад свега и за које се борила до последњег дана.
