Сећањем на невине жртве и одавањем поште страдалима, у Варварину је обележена 27. годишњица бомбардовања Варваринског моста, једног од најтрагичнијих догађаја у историји Темнићког краја. “Човек умире два пута, први пут када изгуби живот, а други пут када буде заборављен, а жртве Варваринског моста неће бити заборављене. Њихова имена живе у нашим молитвама. У сећањима породица. У звуку црквених звона. У тишини Мораве. У сваком цвету који буде положен на ово место страдања”, поручила је председница општине др Виолета Лутовац Ђурђевић.

Венце на спомен обележје положиле су делегације општине Варварин – председница општине др Виолета Лутовац Ђурђевић и њен заменик Александар Павић, председник Скупштине општине Варварин Саша Живадиновић, делегација Општинске управе, помоћник градоначелника Крушевца Дарко Андонов, народне посланице Миљана Милојевић и Анита Нешић, делегације општина Александровац, Брус, Ћићевац, Параћин, Врњачка Бања, Лапово.

На православни празник Свете Тројице, током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, авијација НАТО-а је у два наврата бомбардовала Варварински мост. У нападу на мост и његову непосредну околину животе је изгубило десеторо цивила, док је тридесет особа задобило повреде. Тог дана, у близини моста налазило се више хиљада људи који су обележавали велики православни празник. Најмлађа жртва била је петнаестогодишња ученица Математичке гимназије у Београду, Сања Миленковић.

“Десет живота је угашено. Десет породица остало је без својих најмилијих. Тридесеторо људи задобило је тешке и лакше повреде, али ране које су остале у душама много су дубље од оних које медицина може да излечи. Свака мајка која је тог дана изгубила дете, сваки отац који је остао без сина или ћерке, свака породица која је после тог дана живела са празним местом за столом – носи своју тишину, свој бол и своје сећање. Варварин тог дана није изгубио само људе. Изгубио је делове своје душе”, подсетила је председница општине др Виолета Лутовац Ђурђевић.

Она је нагласила да оно што агресори те 1999. године нису могли да униште јесте достојанство овог народа. “Није уништена љубав мајки. Није уништена снага породица да наставе да живе. Није уништено памћење. Јер народ који памти своје жртве народ је који чува своје корене. Данас, када стојимо поред Велике Мораве, можда нам се чини да река мирно тече, да је време учинило своје, да су године донеле неку тишину, али не постоји година која може избрисати тај дан. Не постоји време које може утишати бол мајке која је изгубила дете. Не постоји правда која може у потпуности надокнадити изгубљени живот”, закључила је председница општине.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров поручио је да је бомбардовање Варваринског моста било део дугог низа злочина над српским народом током 20. века, истичући да сећање на жртве представља најјачи одговор онима који су покушавали да избришу страдање невиних.

“Зато се сећамо јасеновачких и пребиловачких мученика, али и варваринских жртава. Управо је то спона која показује да злочинци нису успели у својим намерама. Оно што су покушавали да учине у Драгинцу, Краљеву и Крагујевцу, пре свега над цивилним становништвом током читавог 20. века, наставили су и 1999. године, искористивши последњу годину тог века за још једно злодело”, рекао је Тодоров.

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Предраг Рајић оценио је да је бомбардовање Варваринског моста оставило дубок и трајан ожиљак на читаву заједницу, одневши невине животе и заувек променивши судбине многих породица. Ипак, нагласио је да се управо кроз неговање културе сећања и окупљање младих генерација око истине о страдању показује да добро на крају побеђује зло.

“Кажу да без зла не бисмо могли да спознамо вредност добра. Зло може да победи на махове, може да победи у једном дану, па и у дужим периодима, али не може да победи заувек. Чињеница да се данас окупљамо овде и да има толико младих људи који су дошли да одају пошту варваринским мученицима, младих рођених након овог безумног терористичког чина, говори да ће добро ипак победити”, поручио је Рајић.

Годишњица страдања обележена је богослужењем у цркви Успења Пресвете Богородице и поменом крај споменика жртвама. Пошту страдалима одали су и државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе др Предраг Рајић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров, представници Министарства одбране, Војске Србије и Министарства унутрашњих послова, породице и пријатељи погинулих, представници политичких странака, свештенство и бројни грађани.

У нападу су животе изгубили Сања Миленковић, Миливоје Ћирић, Милан Савић, Војкан Станковић, Зоран Маринковић, Ратобор Симоновић, Ружица Симоновић, Стојан Ристић, Тола Апостоловић и Драгослав Терзић. Њихова имена и данас представљају трајни подсетник на трагедију која је задесила Варварин и његове становнике.

Након обраћања званичника, рецитал “Успаванка за погинуле” извели су ученици Средње школе Варварин, док је ђак генерације ове образовне установе, Кристина Николић, спустила венац са моста у Велику Мораву, у знак сећања на невино страдале суграђане.

И после више од две деценије, сећање на жртве Варваринског моста остаје дубоко урезано у колективно памћење становника Темнића, као опомена да се овакве трагедије никада не понове.