На “светом месту помирења” у порти храма светог Јована Крститеља у Орашју где су се, по предању, пре нешто више 700 година, после вишегодишњег грађанског рата, помирили српски владари из лозе Немањића, браћа Стефан Урош II Милутин и Стефан Драгутин и након чега је краљ Милутин подигао манастир на том месту, у суботу је обележен огроман јубилеј, седам векова овог православног храма.
Манифестацију поводом великог јубилеја отворио је заменик председнице општине Варварин Дејан Милановић и том приликом истакао велики значај овог светог места где су се браћа која су се борила за власт помирила нагласивши да нам је кроз векове само јединство било потребно како би опстали.
Он је додао и да је седам векова један огроман период нагласивши да је ово споменик српске историје, традиције и вере, али и један доказ нашег постојања и опстанка на овим просторима упркос свим недаћама са којима се сусретао српски народ кроз векове.
Отворивши сликарску колонију у порти храма светог Јована Крститеља, директор Општинске библиотеке Варварин Горан Ћеличанин истакао је да се ради о једном јубилеју на који цео темнићки крај може бити поносан и истакао да ће уметници, врхунски сликари који су дошли у Орашје, својим радовима оправдати сва очекивања, док ће слике настале на овој колонији бити изложене септембра месеца у Варварину, а остаће на поклон храму у Орашју.
Након сликарске колоније, у порти храма у Орашју у поподневним сатима одржано је и саборовање, историјска виђења периода у коме је саграђен манастир у XIII веку, али и песничко – драмска приношења. Изведен је и драмски програм у коме су учествовали првак трстеничког позоришта и управник истог Душан Јовић и драмски писац, песник, хумориста и сатиричар Милош Милошевић Шика.
Организатори манифестације били су Општинска библиотека Варварин и црква светог Јована Крститеља, под покровитељством фабрике киселе воде “Голуб Извор” Орашје.
“СВЕТО МЕСТО ПОМИРЕЊА”
Летопис цркве Светог Јована Крститеља у Орашју, који се чува у црквеној библиотеци, говори да је манастир, на темељима неке старије грађевине, саградио краљ Стефан Урош II Милутин у XIII веку, који је у своје време најпре подигао предњи део храма (источни део), а да је припрата дело Обреновића. Манастир је био живописан и имао је и своје конаке који су постојали до Велике сеобе Срба за време Арсенија Чарнојевића, пећког патријарха када је манастир разорен и попаљен.
После “Свиштовског мира” у доба Мустафе паше народ је на иницијативу братства калуђера манастира Каленића обновио манастир у Орашју и од тада па све до краја II светског рата био је метох манастира Каленић. По завршетку I српског устанка манастир је разорен, а народ је цркву врло брзо обновио и поправио јер је већ 1815. године имала свог свештеника попа Огњана који окупљеном народу чита писмо о позиву на устанак.
